-ММФ је забринут да би нециљане мјере финансијске помоћи које се примјењују на све зајмопримце које су тренутно у разматрању, попут Закона о одлагању плаћања кредитних обавеза корисника кредита (Леx Специалис), могле нанијети штету способности финансијског сектора да обезбиједи финансирање становништва и компанија, и могле би потенцијално да угрозе опоравак. Уз то, таква нециљана мјера би такође била у корист становништва и компанија који већ имају могућност да сервисирају своје дугове- наведено је у саопштењу резидентног представника ММФ-а у Регионалној канцеларији за земље Западног Балкана Стефани Ебл.

-Црна Гора мора да сачува способност финансијског сектора да игра кључну улогу у осигуравању финансијских средстава за подршку економском опоравку, и на крају да подстакне дугорочни раст земље- додала је она.

Како је додала, црногорски банкарски сектор одиграо је важну улогу у помагању економији да преброди пандемију КОВИД-19.

-Од почетка пандемије, Централна банка Црне Горе предузела је неколико мјера за пружање подршке зајмопримцима, укључујући циљане мораторијуме за грађане који су остали без посла услед пандемије и фирме које послују у секторима на које је пандемија имала негативан утицај. Трајање и покриће зајмопримаца и економских активности који су могли да се квалификују за мораторијуме такође су проширени неколико пута, а сада укључују запослене који нијесу примали плате три мјесеца. Уз мјере подршке које је Влада предузела кроз разне економске пакете, помогли су да се ублажи утицај кризе на црногорско становништво и компаније, посебно на најугроженије-наводе они.

-Како опоравак постаје јачи, одобравање кредита од стране банкарског система играће главну улогу у помагању економији да дугорочно настави са растом. Мјере финансијске помоћи треба да буду добро циљане, временски ограничене и на крају поступно укидане како би се осигурало да се може задржати проток нових кредита у економију- закључила је у саопштењу.