Министарство капиталних инвестиција (МКИ) има право да изврши ревизију рачуна концесионара Ени и Новатек, који су крајем марта почели са истражним бушењем нафте и гаса. Односно, имају право да провјере све што су досад радили концесионари Ени и Новатек, са којима је уговор склопила бивша власт 2016. године. То показује уговор о концесији између Владе и италијанско-руског конзорцијума Ени и Новатек. Министарство капиталних инвестиција, на чијем челу је Младен Бојанић, међутим, тренутно не намјерава да изврши ревизију свега што је досад урађено на овом пројекту, прије него се утврди да ли има резерви, односно прије него крене производња. Наводе да у случају да се утврди да нема резерви угљоводоника у подморју, да држава нема обавезу учествовања у трошковима, те да све пада на терет концесионара.
У уговору пише да МКИ, односно надлежни орган Владе, може извршити ревизију рачуна за било коју календарску годину у року од десет година од завршетка те календарске године. У сврху ревизије, Влада може испитивати и верификовати у разумном времену сва задужења и одобрења у вези са апстрим активностима, као што су рачуноводствене књиге, књижења, евиденције о материјалима и било коју другу документацију, која је неопходна за верификацију задужења и одобрења.
– Ревизори имају право да у вези са таквом ревизијом посјете и обаве инспекцију, након најаве упућене у разумном року, свих локација, постојења, складишта и канцеларија концесионара који су у вези са апстрим активностима. Било каква ревизија врши се у складу са мјеродавним пореским законима Црне Горе – пише у дијелу уговора између Владе и конзорцијума Ени и Новатек који је "Дану" доставио МАНС.
Уговор о концесији је потписан крајем 2016. године, док је 25. марта ове године почело истражно бушење код Улциња на 28 километара од обале. Из МАНС-а су казали да два мјесеца након почетка истражног бушења и бројних сумњи које су изнијете у прилог уговора са Ени и Новатек, ресорно министарство капиталних инвестиција не показује ни минимум спремности да искористи овлашћења која су јој дата уговором и спроведе ревизију онога што је рађено досад.
– Тиме министар Младен Боjанић оваj уговор промовише као можда jедини добар и транспарентан посао коjи jе закључила претходна ДПС влада и за сада jе сасвим извjесно да у Министарству капиталних инвестициjа не постоjи политичка воља да се направи отклон од праксе коjа jе постоjала до сада. Несхватљиво jе да министар Боjанић безусловно подржава уговор, а да претходно нема, или jе не саопштава jавности, нити jедну информациjу на основу коjе би могао да брани тако чврст став. Како не бисмо улазили у спекулациjе о мотивима министра Боjанића да испред свог министарства иступа као плаћени нафтни лобист, МАНС се и даље залаже за пуну ревизиjу овог уговора, уз помоћ релеватних експерата и максималну транспаретност комплетног поступка – саопштили су из МАНС-а.
Министарство капиталних инвестиција смо питали зашто нијесу тражили да се уради ревизија свега што су концесионари урадили од 2016. године, те да ли ће можда у наредном периоду тражити ревизију свега што је до сада урађено.
– Питање пословања концесионара jе уређено Законом о порезу на угљоводонике, коjи jе Скупштина усвоjила 2014. године. Предметним законом су уређена сва питања у вези са финансиjским пословањима концесионара, укључуjући и шта се све може прихватити као расход за потребе обрачуна пореза на угљоводонике, трошкови финансирања пословања, коjи се трошкови не прихватаjу као расходи, пренос губитака, итд. Сходно Закону, концесионари су дужни да у року од 30 дана од дана почетка производње поднесу прву пореску приjаву, коjа садржи и приjављене трошкове, након чега надлежни порески органи врше контролу свих приjављених трошкова, укључуjући и изворе финансирања, прихода и одређуjу износ пореза. Дакле, у наведеном поступку, а у складу са Законом и уговором о концесиjи, држава може извршити контролу и инспекциjу, тj. ревизиjу сваког поjединачног трошка, евиденциjе и рачуна концесионара, у циљу утврђивања тачног чињеничног стања – казали су из министарства.
Даље су навели, да уколико се констатуjе присуство комерциjалних резерви угљоводника и концесионари отпочну фазу производње, Законом о истраживању и производњи угљоводоника дефинисано jе да се од произведене количине прво наплати накнада за произведену количину (royalty) коjа у зависности од волумена производње износи пет до 12 одсто.
– Потом се одбиjаjу капитални (CAPEX) и оперативни трошкови. Законом jе дефинисано да се CAPEX амортизуjе на пет година, како би се омогућило да држава од прве године потенциjалне производње остваруjе приход. Након обрачунатих трошкова од нето профита се одбиjа порез на угљоводонике од 54 одсто. Опорезивање апстрим активности ниjе самопорезивање, већ опорезивање по рjешењу, гдjе се провjерава сваки трошак коjи jе направљен током реализациjе проjекта – навели су из МКИ.
Истакли су да се концесионари тренутно налазе у фази истраживања, те да не постоjе утврђене комерциjалне резерве угљоводоника.
– Уколико се не пронађу комерциjалне резерве угљоводоника, онда цjелокупан трошак истраживања пада на терет концесионара, без било какве обавезе државе да учествуjе у трошковима – закључили су из МКИ.
