Влада не подржава предлог измјена и допуна Закона о репрограму пореског потраживања који су Скупштини доставиле три посланика из ДФ-а, СНП-а и ПзП-а Јелена Божовић, Милосава Пауновић и Јованка Богавац, а којим је предложено да порески дужници плаћају порески дуг 240 мјесеци, односно 20 година, умјесто како је Влада предложила на 60 рата, односно пет година. Скупштина је на предлог Владе закон усвојила крајем децембра, док су Божовић, Пауновић и Богавац измјене предложиле почетком фебруара. Такође су предложиле да дужници не плаћају прије репрограма једнократну накнаду од десет одсто укупног пореског дуга.
– Прихватање предложеног рjешења за одлагање плаћања доспjелих а неизмирених пореских обавеза на 240 мjесечних рата имало би негативан утицаj на приходну страну буџета Црне Горе, чиjи се обим не може утврдити без детаљне анализе, а што ниjе у складу са Фискалном стратегиjом Црне Горе. Такође, овакво рjешење довело би у неповољан положаj друге пореске обвезнике коjи и поред потешкоћа у пословању са коjима се суочаваjу усљед негативних ефеката изазваних епидемиjом, редовно измируjу своjе пореске обавезе – наведено је у мишљењу Владе које је потписао одлазећи премијер Здравко Кривокапић.
Оне су предлог измјена поднијеле јер су јавне установе и привредна друштва, чиjи су оснивачи локалне самоуправе, изразили забринутост за наставак редовног пословања због околности насталих усваjањем закона из пакета реформи "Европа сад". Појасниле су да друштва коjа обављаjу наjвећи дио jавних послова имаjу и наjвећи броj запослених са минималним зарадама.
– Повећање зарада ће изазвати и наjвише проблема због неликвидности већине предузећа и готово сигурне немогућности да се увећане нето зараде редовно исплаћуjу – навеле су у појашњењу. Истакле су и да постоjећи Закон о репрограму пореског потраживања предвиђа кратке рокове и високе мjесечне рате и у великоj мjери отежава предузећима да очуваjу ликвидност и редовно измируjу обавезе према држави.
Влада је у мишљењу указала да jе приликом израде закона извршена анализа података о насталом пореском дугу, мjерама за његову наплату, начину предузимања мjера за његово смањивање, као и анализа економске снаге пореских обвезника и извора за наплату пореског дуга.
– С тим у вези констатовано jе да рjешење за значаjан броj пореских обвезника може бити модел, коjи ће имати за циљ да пореским обвезницима пружи подстицаj у рjешавању њихове ситуациjе, водећи рачуна да се не нарушаваjу правила државне помоћи, као ни постоjећи порески и други прописи и коjи ће обезбиjедити и праведност у распоређивању пореског терета. Наведени модел jе већ био коришћен 2017. године и дао jе позитивне резултате. Примjеном наведеног закона очекуjе се позитиван фискални утицаj на повећање буџетских прихода и смањивање пореског дуга. Проциjењено jе да би наjвећи броj пореских дужника прихватио услове из овог закона и приступио репрограмирању обавеза, тако да се очекуjе финансиjски бенефит у износу од 15 милиона еура годишње, односно 75 милиона наредних пет година – поручили су из Владе.
