Одлазећи министри из економског сектора такозване експертске Владе на чијем је челу био премијер Здравко Кривокапић, према ријечима саговорника "Дана", направили су одређени искорак када је у питању економија Црне Горе. а а да ли су могли више остаје питање, обзиром да је вријеме њиховог мандата остало у сјенци политичке нестабилности у држави, као и глобалне кризе која је након пандемије настављена и ратом у Украјини.
Министри Јаков Милатовић, Милојко Спајић и Младен Бојанић за свог мандата спровели су реформе које су у јавности често наилазиле на опречне реакције, довеле су до радикалног заокрета у економској профилацији тржишта.
Влада је на дужност ступила 4. децембра 2020. године, а већ пар дана касније задужила се 750 милиона еура, што је већ тада у опозицији и у дијелу владајуће коалиције дочекано "на нож", јер су државне обвезнице емитоване на период од седам година и каматом од 2,95 одсто и све су продате.
Следећи корак који је подијелио јавност јесте гашење дотадашње националне авиокомпаније Монтенегроерлајнз и оснивање нове Ер Монтенегро. Наредне активности укључивале су мјере подршке грађанима и привреди, у износу од преко 320 милиона еура, угроженим категоријама у два наврата додијељене су једнократне помоћи од по 50 еура.
Основан је Кредитно-гарантни фонд који ће омогућити до 6.000 кредита у износу од преко 200 милиона еура, бившим запосленима из рударско-металске индустрије који су без посла остали због стечаја, опредијељена је помоћ од по 12.000 еура, а радницима Жељезаре након обуставе рада омогућена је исплата зарада. Одлазећи министри у сарадњи са Скупштином, омогућили су и дјечје додатке у износу од 30 еура, туристичке ваучере за медицинске, просвјетне и социјалне раднике.
Највеће достигнуће свакако за њиховог мандата је повећање минималне и просјечне зараде у оквиру "Европа сад" као и најављено усклађивање пензија, односно повећање за 10 одсто. Када је ријеч о броју запослених у Црној Гори, према подацима Монстата у децембру 2020. године било их је 160.978, док је само годину дана касније број порастао за око 50 хиљада, на 211.302.
У сектору капиталних инвестиција, главни пројекат је био аутопут, који још није отворен. Пројекат су наслиједили од претходне Владе, завршено је 99,1 одсто грађевинских радова, али се још не зна када ће дионица од 900 милиона бити пуштена у саобраћај. Почело се и са истраживањем подморја, али за сада нема нафте.
Економски аналитичар Предраг Дрецун наводи да смо у одлазећој Влади после дуго времена имали солидан економски трио, који је понудио нове идеје.
– Амбијент у ком су дјеловали им није дозволио да се размахну. У таквим условима, када се повуче пар стратешки важних потеза, а немате простора да их довршите онда се јављају проблеми. Све у свему, сматрам да су њих тројица положили испит, њихов рад у економском ресору се може оцијенити једном солидном оцјеном упркос примјетном неслагању између Бојанића са једне и Милатовића и Спајића са друге стране – истиче Дрецун.
Посланик УЦГ Владимир Добричанин је навео да су проблеми одлазеће Владе почели на самом почетку, нарочито због изостанка политичке подршке.
– Бесмислено је данас говорити о кривици, данас се формира нова Влада упитног легитимитета. Али данас се захваљујући одлазећим министрима осјећа прогрес у економском смислу, повећане су плате и грађани су осјетили неки бољитак. Тачно је да су цијене скочиле, али то су процеси на које ми као држава нисмо могли да утичемо, али сигурно би имали много већи проблем да плате нису порасле. Ипак, оно чега треба да будемо свјесни, је да су и Скупштина и Влада по први пут биле много транспарентније и контролисаније од стране јавности. У неким секторима јесте било проблема, нарочито када се узме у обзир ситуација у Луци Бар одакле су се износили дрога и цигарете како је ко хтио – поручио је Добричанин.
