Данас је одржана 111. сједница Савјета Централне банке Црне Горе, којом је предсједавао гувернер Радоје Жугић. Савјет је усвојио Извјештај о пословању и спровођењу политике Централне банке Црне Горе за октобар 2021. године, у којем је констатовано да су активности ове институције током посматраног периода спроведене у складу са планираним обавезама.
- Савјет је донио Одлуку о минималним стандардима за управљање ризицима у кредитним институцијама, у циљу усаглашавања националне регулативе са новим ажурираним ЕБА (Еуропеан Банк Аутхоритy) смјерницама. Ова одлука, која ће се примјењивати од 1. јануара наредне године, представља значајно унапређење постојеће одлуке у дијелу управљања кредитним ризиком, а садржи и нове одредбе које се односе на управљање ризицима информационог система. Нјоме се утврђују стандарди стабилног и сигурног пословања које су кредитне институције дужне да осигурају и спроводе у процесу управљања свим значајним ризицима којима су изложене или којима могу бити изложене у свом пословању, укључујући и информационим системом и ризицима који произилазе из његове употребе, чиме су створени предуслови за успостављање супервизије информационих система у складу са међународним стандардима. У циљу испуњавања обавезе која проистиче из Закона о кредитним институцијама, који ће се примјењивати од 1. јануара 2022. године, Савјет је донио Одлуку о стопи контрацикличног бафера капитала. Разматрајући Квартални извјештај о пословању банака на 30.09.2021. године, закључено је да на нивоу система све кључне билансне позиције расту, како у трећем кварталу, тако и у једногодишњем упоредном периоду. Актива банака, укупни кредити и депозити у овом кварталу остварују историјски максимум. Банке су веома ликвидне. Укупна ликвидна актива банака чини 27,5% њихове укупне активе. Параметри који су предмет анализе квалитета активе биљеже побољшање, изузев кредита који касне више од 90 дана који биљеже раст. Агрегатни коефицијент солвентности је висок и износи 18,53%. Све банке исказују коефицијент солвентности изнад законског минимума-наводе у саопштењу.
На данашњој сједници, Савјет је разматрао и усвојио Квартални извјештај о пословању пружалаца финансијских услуга на 30.09.2021. године. Пословање Инвестиционо-развојног фонда у трећем кварталу текуће године карактерисао је пад активе од 1,6% у односу на претходни квартал, док су кредити, у истом посматраном периоду, задржани на приближно истом нивоу.
- Појачан ниво кредитног ризика се уочава преко високог нивоа НПЛ-а који, на 30.09.2021. године, износи 10,95%. Констатовано је да је у сектору микрокредитирања у трећем кварталу ове године забиљежен пад активе, кредита и позајмица у односу на крај претходног квартала, као и у односу на крај трећег квартала 2020. године. У истом периоду, капитал је, на агрегатном нивоу, остварио раст. Бруто неквалитетни кредити и потраживања на крају септембра ове године представљају 10,04% укупних кредита и потраживања. Што се тиче пословања лизинг друштава, овај сектор је у трећем кварталу текуће године карактерисао раст активе, капитала и укупних позајмица, а пад потраживања. Пословање факторинг сектора, кога чине два факторинг друштва, карактерише пад кључних билансних позиција, изузев капитала, у односу на претходни квартал. Савјет је усвојио и Макроекономски извјештај Централне банке Црне Горе за трећи квартал 2021. године, у којем је истакнуто да се домаћа економија постепено опоравља од дубоке рецесије из 2020. године изазване пандемијом коронавируса. У трећем кварталу текуће године, раст је забиљежен у секторима туризма, индустријске производње и трговине. Као резултат повећаних прихода по основу пружања услуга у секторима туризма и транспорта, дефицит текућег рачуна на крају септембра 2021. смањен је за 71,1% у односу на исти период 2020. године- наводе у саопштењу.
На основу Извјештаја о кретању цијена за трећи квартал 2021. године, кога је усвојио Савјет, констатовано је да су потрошачке цијене током трећег квартала ове године порасле за 0,9%. Потрошачке цијене су у септембру 2021. године, у односу на исти мјесец прошле године, порасле за 2,9%. На раст цијена у Црној Гори утицали су екстерни фактори. Наиме, повећање тражње које је наступило након попуштања епидемиолошких мјера, уз експанзивну политику централних банака и новчану помоћ коју су пружале државе широм свијета, у комбинацији са растом цијена енергената, метала и хране, довело је до наглог раста цијена на глобалном тржишту. У Извјештају се, даље, наводи да моделска прогноза за крај 2021. године пројектује инфлацију у распону од 3,4% до 4,6%, са централном тенденцијом од 4%. Сличну пројекцију, у распону од 3,5% до 5,5%, са централном пројекцијом од 4,5, даје и експертска прогноза Централне банке.
