Криза је показала да структура црногорске привреде мора бити диверсификована, а највећи потенцијали су у примарној пољопривреди, јер ту постоји велики неискоришћени капацитет, саопштила је директорица Сектора за пројекте у Привредној комори (ПКЦГ) Тања Радусиновић.
„Усмјеравање на органску пољопривредну производњу такође би могло допринијети унапређењу туристичке понуде. Трансфер знања и искуства које румунски пословни сектор има у овој области могао би бити веома вриједан за нас“, казала је Радусиновић на форуму црногорских и румунских привредника у хотелу Подгорица.
Из ПКЦГ је саопштено да је пословни форум организован у оквиру Европске мреже предузетништва, а организатори су били Амбасада Румуније, ПКЦГ, румунска компанија Arhipelago и ICT Cortex.
Радусиновић је оцијенила да је пословни форум показао јасан интерес привредника из двије државе за умрежавање и јачање сарадње.
Она је представила активности црногорске кровне пословне асоцијације и економске показатеље државе у условима пандемије.
Радусиновић је оцијенила да је криза такође јасно указала на значај дигитализације и потребу снажног фокусирања на дигиталну трансформацију црногорског друштва.
„Захваљујући томе, ИЦТ индустрија је најбрже растућа у нашој земљи, током посљедњих неколико година. Такође, повећана је потреба за додатном добро обученом радном снагом и развојем иновација. У складу с тим, потенцијална сарадња би се могла истражити омогућавањем боље повезаности румунског и црногорског ИЦТ сектора“, сматра Радусиновић.
Према њеним ријечима, румунско тржиште би могло бити важно за црногорски туризам, а успостављање директних летова из Румуније за Црну Гору током сезоне могло би значајно утицати на број туриста који долазе из ове земље.
Она је посебно апострофирала могућност сарадње са институцијама и организацијама из Румуније кроз развој и имплементацију пројеката које финансира ЕУ, истичући да партнерство у Дунавском регионалном програму и Хоризонту Европа може допринијети да се размијене идеје и know-how.
Трансфер знања о могућностима коришћења Европских структурних фондова такође би био од користи за Црну Гору и њену привреду.
Румунску делегацију чинили су представници ИТ сектора, текстилне индустрије, произвођачи медицинског намјештаја од нерђајуцег челика, безалкохолних пића, пива, те Привредне коморе града Јашија и тамошњег Универзитета Alexandru Ioan Cuza.
Министарка науке и технолошког развоја Биљана Шћепановић нагласила је важност размјене знања и искустава са Румунијом која је једно од ИТ тржишта са највећим растом.
„Министарство ће се посветити унапређењу амбијента за научнотехнолошки развој Црне Горе и истраживања у овој области. Препознајемо важност иновација за економски развој, а дигитална трансформација је препозната као један од кључних приоритета у нашим стратегијама“, рекла је Шћепановић, додајући да ове области отварају широк простор за сарадњу, те да Министарство вјерује да размјена знања може допринијети реализацији ових процеса.
Амбасадор Румуније Viorel Ardeleanu сматра да пословни форум показује заинтересованост румунских привредника да нађу партнере како би реализовали конкретне послове у Црној Гори.
Према његовим ријечима, Црна Гора је водећи каднидат за чланство у ЕУ и Румунија подржава њене намјере да што прије постане дио европске породице.
„Желимо да политички, технички и размјеном искустава, подржимо европски пут Црне Горе, интензивирамо сарадњу између компанија, успостављајмо и унапређујемо везе са локалним управама, научном и иновативном заједницом. У томе нам помаже ПКЦГ као један од главних партнера амбасаде“, казао је Ardeleanu.
Он сматра да простор за сарадњу привредника постоји у туризму, аграру, изградњи инфраструктуре и ИЦТ сектору, али и међу научним заједницама двије државе.
Пословни форум је завршен билатералним разговорима привредника о могућностима успостављања сарадње на конкретним пословима.
