У првом кварталу биће оформљена радна група која ће радити на припреми измјена и допуна Закона о привредним друштвима, јер постоји значајан простор за његово унапређење, оцијењено је на округлом столу у Привредној комори (ПКЦГ).
Законом о привредним друштвима из јула 2020. године, на нови начин су уређени регистрација, управљање, реструктурирање, престанак и друга питања од значаја за рад привредних друштава, предузетника и дијела страног друштва.
Предсједница ПКЦГ Нина Дракић је у уводном обраћању казала да се, од када је ступио на снагу нови „привредни устав", црногорски привредници сусријећу са бројним изазовима у његовој примјени.
„Ослушкујући потребе наших чланица, кроз институционалну сарадњу, указали смо да је поједине одредбе потребно измијенити или додатно нормирати, у смислу остваривања циља овог прописа, уређењем организовања и пословања привредних друштава у складу са европским компанијским правом, на темељу општеприхваћених стандарда корпоративног управљања и најбољих пракси“, рекла је Дракић.
Она је на округлом столу под називом Закон о привредним друштвима - изазови и дилеме, који су организовали ПКЦГ и и Удружење правника Црне Горе, као главне изазове тог правног акта навела одредбе о вођењу евиденције о привредним субјектима, оправданости одбора за ревизију, потребну двотрећинску већину акционара за смањење основног капитала, обавезне орагне друштва са ограниченом одговорношћу, те до краја недефинисану сходну примјену одредби које се односе на акционарска и друштва са ограниченом одговорношћу.
Предсједник Удружења правника Бранислав Радуловић је међу главним недоумицама у примјени Закона о привредним друштвима, навео оне које се односе на појам јавних предузећа, којих у нормативном смислу нема у Црној Гори, затим правни положај Централног регистра привредних субјеката (ЦРПС), питање правног положаја извршног директора и друго.
Предавач на округлом столу је био редовни професор привредног права на Правном факултету Универзитета у Београду и члан управног одбора Удружења правника у привреди Србије Вук Радовић.
Радовић је објавио више монографија и чланака из области компанијског права, корпоративног управљања, стечајног и права преузимања, те учествовао на бројним престижним домаћим и међународним правним савјетовањима.
Он је, како су навели из ПКЦГ, афирмативно говорио о актуелном црногорском Закону о привредним друштвима.
„Ријеч је о солидном, модерном пропису, за разлику од претходног из 2002. године, који представља добар темељ за будући развој компанијског права у Црној Гори. На вама, привредницима је да овај солидни закон у наредних десетак година учините сјајним“, рекао је Радовић.
Он је наговјестио да постоји значајан простор за унапређење овог закона, што уопште није лоша ствар јер, према његовим ријечима, и најмодерније државе мијењају компанијско законодавство, и то врло често.
Он је оцјенио да Црна Гора треба да иде на фокусиране измјене закона у складу са захтјевима пословне праксе.
Радовић је указао на извјесне недостатке у терминологији наведеној у закону која може бити конфузна - подружница, право пречег уписа, емисија удјела.
Он се посебно осврнуо на термин "друштва од јавног интереса" који, према његовим ријечима, у нашем закону нема изворно значење, односно оно које указује на обављање дјелатности од општег интереса, већ је ријеч о јавним акционарским друштвима и д.о.о. који емитују хартије од вриједности регулисане на тржишту.
„Други највећи проблем овог закона је поднормираност. Наиме, црногорски Закон о привредним друштвима има 333 члана, док рецимо у Србији садржи 700. У овом закону је много тога остало неуређено“, сматра Радовић.
Како је додао, Закон о привредним друштвима је, у недовољној мјери, посвећен регулисању улоге привредног друштва, предузетника, дивидендама, повезивању привредних друштава, хијерархији међу актима и органима у привредном друштву, те садржи "велики број унутрашњих противрјечности".
Радовић је, између осталог, проблематизовао праксу постојања отпремнина у менаџерским уговорима што, према његовим ријечима, не постоји у компанијском праву, као ни њихово награђивање из дијела добити акционарског друштва.
„Како повјерилац може да сазове обавезну сједницу Скупштине привредног друштва. То је правни нонсенс из овог закона“, рекао је Радовић.
Током дискусије, привредници и представници институција су истакли изазове у примјени закона и сугерисали рјешења за његово унапређење.
„Ставови привредних удружења о потреби за измјенама и допунама Закона о привредним друштвима ће представљати основ Министарству економског развоја за даљи рад на припреми измјена и допуна“, закључили су из ПКЦГ.
