Декан Факултета за бизнис и туризам у Будви проф. др Раде Ратковић каже да и поред тога што туризам има велики допринос бруто друштвеном производу, ниjе добро да Црна Гора циjелу привреду базира само на туризму.
Ратковић jе у разговору за "Дан" подсjетио да црногорски туризам традиционално доприноси бруто друштвеном производу са 10 одсто директно и око 25 одсто кумулативно.
– Због гашења многих индустриjских предузећа у процесу приватизациjе таj допринос се у 2018. години повећао на 12 одсто и 25,8 одсто. Треба подсjетити да су нека индустриjска предузећа производила интернационалне франшизиране и лиценциране производе и извозили их и на конвертибилна подручjа. Развоjна стратегиjа коjу су за Црну Гору радили експерти ОЕЦД jош 1981. године промовисала jе три компатибилне стратешке привредне гране – туризам, рурална агроиндустриjа и прерађивачка индустриjа заснована на концепту мале привреде. Чини се да jе та развоjна визиjа и данас актуелна. Поред тога, простора има и за друге привредне гране као што су обновљива енергетика, информатика, зелене индустриjе, укључуjући и "зелени алуминиjум" – каже Ратковић.
Да би се дошло до "зелене" индустриjске производње, па и "зеленог алуминиjума", потребни су озбиљни играчни на свjетском нивоу, коjи ће и сами, без државне принуде радити све да се побољша еколошка слика комапниjе коjом руководе. Подсjетимо. Ен+ група jе, руководећи Комбинатом алуминиjума у Подгорици уложила 15 милиона еура за куповину наjновиjег њемачког система за прочишћавање гасова, а имали су у плану да инвестираjу jош више. Ови уређаји никада нијесу уграђени у КАП-у.
– У сваком случаjу, мислим да jе штета што та еколошка мjера ниjе спроведена. Широj стручноj jавности jе познато да jе садашња локациjа КАП-а била политичка, а не економска одлука. Економски резон jе био да локациjа буде ближе рудним ресурсима и енергетском извори. Мислим да ова идеjа треба, у склопу озелењавања индустриjе алиминиjума у Црноj Гори, да буде поново узета у разматрање – каже Ратковић.
Одговараjући на питање да ли jе могуће да туризам и индустриjска производња иду заjедно, уз подсjећање да смо угасили или драстично смањили индустриjске капацитете, а некада смо имали значаjан извоз, нарочито када су у питању руде, обоjени метали, производи Жељезаре... Ратковић наглашава да међу поменутим произвођачима има и оних коjи су рецидиви реал социjализама, али и оних коjи имаjу зелену будућност, у коjе убраjамо и алуминиjумску индустриjу.
– Неке индустриjске гране су остаjале на ниском нивоу обраде, производећи сировине и полупроизводе, а занемаруjући производњу финалних индустриjских производа за коришћење у привреди и домаћинствима. У електроиндустриjи смо имали производњу међународно брендираних финалних производа (фрижидери, веш машине, машине за прање суђа…), а имали смо и своjу финалну производњу пива, намjештаjа, текстилних производа, одjећу и обућу... Имали смо jедну од наjвећих плантажа винове лозе у Европи, као и производњу квалитетних домаћих вина - наглашава Ратковић.
Он сматра да осим туризма, централно мjесте треба да диjели одржива и органска пољопривреда и прехрамбена индустриjа.
- Потребна jе реиндустриjалзациjа на основу Стратегиjе одрживог развоjа, гдjе адекватно мjесто могу заузети гране као што су производња обновљиве енергиjе, електроиндустриjа, грађевинарство, дрвна индустриjа и прерада, информатика, саобраћаj, логистика и комуникациjе, индустриjа услуга, као и нове индустриjе коjе ће бити актуелне у текућем виjеку и виjековима коjи долазе. Наравно, у свему томе има и те како мjеста за зелени развоj индустриjе алуминиjума, почев од примарне производње па до читаве лепезе финалних производа за употребу у другим дjелатностима и за потребе краjњих купаца – поручује Ратковић.
