Поремећаји на свјетским тржиштима снабдијевања основним животним намирницама, изазвани ратом у Украјини и санкцијама уведеним Русији, према наводима свјетских званичника, могли би да изазову незапамћену кризу која ће довести до драстичног поскупљења намирница.
Наиме, Свјетска банка прогнозира да ће раст цијена престићи ниво из 1970. године, што би могло да доведе до још веће инфлације готово свих производа, од енергената до прехрамбених производа. Црну Гору, као увозно зависну економију, такође, неће заобићи најновији раст, а остаје да се види да ли ће Влада наредних дана ублажити кризу смањењем акциза на гориво.
Свјетска банка прогнозира да ће цијене пшенице поскупјети 42,7 одсто, јечма 33,3, соје 20, сунцокретовог уља 29,8 и пилетине чак 41,8 одсто. Прогноза је да ће због санкција Русији, и смањене производње нафте, цијене енергената порасти и до 50 одсто, а да се стабилизација цијена може очекивати тек 2024. године.
Према подацима Монстата, претходне године наша држава увезла је меса и месних прерађевина у вриједности од преко 70 милиона еура, од чега је највише увезено из Србије, БиХ, Аустрије, Белгије, Бразила, Холандије, Мађарске и Италије. Када је ријеч о млијечним производима, увезено је преко 12 милиона еура ових производа, највише из земаља региона. Највише брашна и пшенице увезено је из БиХ и Србије, у вриједности од око 14 милиона еура. Вриједност увезених других врста брашна била је нижа од пола милиона еура. Јестивих уља увезено је у износу од преко 10 милиона, а највише са тржишта Србије, Хрватске, Италије и Украјине. Шећер смо највише увозили из Алжира, Индије, Србије и Сјеверне Македоније, у износу од преко пет милиона еура. Соли је највише увезено из Србије, Албаније, Египта, БиХ, Хрватске, Аустрије и Њемачке, у износу већем од 1,2 милиона еура.
Оно што додатно погоршава ситуацију на свјетском тржишту јесте криза пшенице, јер су Русија и Украјина производиле скоро 30 одсто свјетских залиха. На кинеском и америчком тржишту такође влада несташица због неповољних временских прилика.
Ипак, олакшање за Црну Гору представља одлука Србије да дозволи извоз својих залиха пшенице и брашна. Влада Србије усвојила је на сједници прије неколико дана измјену одлуке о привременом ограничењу извоза основних пољопривредно-прехрамбених производа битних за становништво, којом се омогућава повећање квота за извоз пшенице на 220.000 тона и пшеничног брашна на 23.000 тона на мјесечном нивоу. Према најавама из Србије, брашно би требало да појефтини за око 15 одсто.
Цијене пшенице у мају су порасле за 2,2 одсто и износиле су 411,71 долар по тони, а у односу на прошлу годину порасле су за 71,4 одсто. Цијене кукуруза биле су веће за 2,9 одсто и износиле су 320 долара по тони, што је рекорд.
