Изградња малих хидроелeктрана (мХЕ) jе штетан посао за државу и грађане, и за то jе до сада понуђено држави довољно доказа, поручили су мjештани колашинског села Баре Краљске, на скупу дуже од годину не дозвољаваjу градњу.
Протесту су присуствовали мjештани и власници имања у селу Речине, коjи од, октобра прошле године спречаваjу радове на мХЕ „Скрубша“ на Речинскоj Риjеци. Концесионар на тоj риjеци jе Хyдро лоџистикс.
Са скупа jе jош jедном послата порука држави да jе „концесиони уговор склопљен за водоток Црња, а да jе концесионар намjеравао да у циjеви ухвати друге водотоке Краљских Бара“. Мjештани су казали да за њих „пораз ниjе опциjа и да неће правити компромисе“.
- Концесиони уговор jе склопљен за водоток Црња и ништа друго. Љубаштица, Црни поток и Честогаз ниjесу водоток Црња. Ето разлога да раскину концесиони уговор. На jавноj расправи о Елаборату о процjени утицаjа на животну средину била су само два представника из Колашина, из Општине и Управе за шуме. Мjештана било ниjе, jер их нико ниjе питао. Зар мислите да би мjештани дозволили да се ухвате водотоци на три извора - питао jе Владимир Нововић.
Он jе казао да „држава у континуитету показуjе да jе ниjе брига“ за мjештане тог краjа. О томе, тврди Нововић, „говоре уништене шуме, путеви, неуредно снабдиjевање електричном енергиjом...“ У том диjелу колашинске општине, казао jе он, домаћинства су без струjе сваког другог дана од 5 до 17 сати.
Нововић jе подсjетио и да су мjештани лани у септембру поднијели ОДТ кривичну приjаву због крађе водотока. До сада ниjесу добили никакав одговор.
- Довољно jе узму документ из Хидрометеоролошког завода да виде да Честогаз и Љубаштица не припадаjу сливу Црње и покрену поступак. Они, ипак, ћуте... Ћутање, лаж, превара и закулисне радње су нас сретале у институциjама... Боримо се за правду и указуjемо на све недосљедности на коjе држава жмури. Према свему што смо видjели у документациjи и на терену, основано сумњамо да се овдjе поткрадају и народ и држава. Поразно jе што државне институциjе ћуте и жмуре на то - рекао jе Нововић.
Према његовим риjечима, „мjештани сумњаjу и да jе министар екологиjе, просторног планирања и урбанизма Ратко Митровић, као проjектант мХЕ у Краљским Барама, у конфликту интереса, те да би „требало да буде разриjешен“.
- Држава jе до сада показала да jоj jе вредниjи jедан поjединац или jедна интересна група од свих осталих грађана. Нас не занимаjу одштетни налози. Ми смо им указали на многе чињенице на основу коjих могу раскинути уговоре са концесионаром, без икакве штете за државу. Ако се боjе одштетних налога, нека провjере имовину људи укључених у послове у вези са мХЕ - поручио jе Нововић.
Према риjечима предсjедника Мjесне заjеднице (МЗ) Милована Лабовића, мjештани су незванично сазнали да jе последњи инспекциjски надзор потврдио оно што су они говорили дуже од годину. Међутим, тврди Лабовић, мjештани су добили и „поуздане информациjе да jе концесионару остављен простор да исправи пропусте у документациjи“.
- Имамо поуздане информациjе да се „поjављуjу” нека документа везана за мХЕ, коjих ниjе било, рецимо, приjе годину, а ниjе их било ни кад су добиjене грађевинске дозволе и дати и урбанистичко-технички услови. То су детаљи коjи код мjештана изазиваjу сумње... Ми основано сумњамо да се концесионару остављаjу могућности да додатно исправи пропусте у документациjи - рекао jе Лабовић.
Мjештанин Речина Василиjе Ивановић jе jош jедном казао да ниjе истина да jе у том селу организован референдум око мХЕ. Ту, како jе казао, „дезинформациjу изнио jе на сjедници Скупштине министар капиталних инвестициjа Младен Боjанић“.
- Прошле седмице на сjедници Скупштине чули смо да jе министар Боjанић, одговараjући на посланичко питање, казао да су Речине специфична ситуациjа, jер jе тамо одржан референдум мjештана. Ниjе нам jасно jе ли министар дезинформисан или jе, пак, свjесно изнио дезинформациjе да би представили jавности како jе већинска воља мjештана да се граде мХЕ. Ми смо до сада понудили много чињеница због коjих би концесиони уговор требало раскинути, без икакве штете за државу. Што се нас тиче, уговори су раскинути, сада jе ред на државу да то формално уради - рекао jе Ивановић.
Васо Лабовић jе подсjетио да су мjештани Краљских Бара саморганизуjући се, без помоћи државе, радили децениjама да поправе квалитет живота у том селу. Тако су, тврди он, само и одвели струjу у слео.
- Све смо сами направили. Сада jе ред и да сачувамо риjеке. Ниjесмо против економског развоjа, али у овоj ситуациjи jе jасно да jе циjели процес око мХЕ вођен онако како се не ради у организованом правном систему. Концесиони уговор не треба да буде раскинут не на штету државе, него на штету оних коjи су погрешно радили - саопштио jе Лабовић.
Дарка Мартиновић jе позвала и остале грађане, а нарочито, како jе рекла, коjима jе посао брига о здрављу, да подрже борбу за очување риjека.
Новица Драгоjевић jе подсjетио, на, како тврди, погубан утицаj до сада изграђених мХЕ на водотоке и биодиверзитет. На таj начин, реко jе он, уништено jе до сада, 100 км риjека у Црноj Гори.
- Jош 29 уговора за мХЕ jе у оптицаjу. Уколико држава буде неажурна у преиспитивању тих уговора, као што jе била у Краљским Барама, врло jе вjероватно да ће многи од њих бити реализовани... Мjештани Краљских Бара су, бранећи риjеке, потрошили, наjмање по 120 дана. Неки и много више. Сви смо вишеструко материjално оштећени, али ми знамо шта бранимо - рекао jе Драгоjевић.
Мjештани Краљских Бара и Речина, како jе наjављено, настављаjу протесте jедном седмично, све до раскида концесионих уговора.
