Протестни скуп грађана Херцег Новог, под називом "Нека куца срце Херцег Новог", одржан је јуче и окупио је око 200 Новљана.
Зоран Зоја Срдановић, један од организатора и предсједник Удружења добровољних давалаца крви, поздравио је кораке који су поводом разрјешења статуса комплекса ПЗУ Мељине предузели општинска и републичка власт, подвукавши да, упркос томе, организациони тим није задовољан јер власт мора да зна да болница и комплекс не смију да буду дјељиви и да се ништа не смије радити иза леђа грађана Херцег Новог.
– Херцег Нови је довољно био град који је служио као хипотека тајкунима, који умјесто да донесу просперитет у град, они су га опустошили. Од надлежних институција захтијевамо да што прије, иако знамо да су у стечају и болница и комплекс, раскину штетни уговор са Атлас групом који је најреномиранију болницу Црне Горе и шире довео на најниже гране. Не морам подвлачити колико је болница важна за све нас, али морам поручити онима који су очекивали да се нећемо тргнути, ово представља мали знак да се можемо тргнути и те како – казао је Срдановић.
Срдановић је додао да се на овој отвореној партији, коју су кренули да играју са њима, на столу налази највећи улог који може бити, а то је здравље свих Новљана и оних који долазе у Херцег Нови.
– За противника имају најопаснијег противника којег су могли да замисле, а то су грађани Херцег Новог. Поручујем им, да ако хоће разумно да разговарају, разговараће, а ми имамо механизме да можемо разговарати и на другачији начин. Не могу они нас уплашити никаквим комисијама нити ичим. Ми смо овдје гдје смо, а они нека виде шта ће – поручио је Срдановић.
Доктор Марко Савовски, начелник Одјељења за хипербаричну медицину, подсјетио је да је на овом историјском мјесту моћна Аустроугарска направила болницу која је у то вријеме била изузетно опремљена.
– На крају Првог свјетског рата Краљевина Југославија је овдје имала највећу морнаричку болницу, а на крају Другог свјетског рата ова болница је имала 350 кревета и 40 запослених љекара, и све то у једном малом граду као што је Херцег Нови – казао је др Савовски.
Истакао је да су запослени увијек дијелили судбину града.
– Кроз ову болницу је прошла плејада сјајних медицинара, љекара, медицинских техничара, болничара који су своју стручност и хуманост несебично дијелили овом граду и ширем региону. Ја припадам тој једној од старијих генерација и многи од мојих колега данас више нису међу нама. И хтио бих да се данас сјетимо њих, јер су они своју судбину везали за ову болницу и овај град. Увијек је било тешко радити у овим условима и све генерације које су радиле у овој болници на својим леђима су изнијеле 79. годину када је био земљотрес, и ратна збивања 1991. и 1992. године и НАТО бомбардовање 1999. И сада на својим леђима износе тешку ситуацију несретне криминалне приватизације ове болнице – рекао је Савовски.
Поручио је да је тешко радити у садашњим условима, када немају кадар, опрему, средства, када живе у неудобним стамбеним условима и када немају плату.
– Не тражимо много, само тражимо да се ова болница врати на оно мјесто гдје је била, да нам врате статус и да будемо државна болница у Црној Гори. Ми смо референтна болница за цијелу Црну Гору и шири регион, дежурамо 24 сата за све подводне удесе на овом простору, све болнице то добро знају и траже наше услуге. Само бих хтио да упутим поруку администрацији да преиспита своје приоритете и да схвати да овај град не може да постигне оно што жели ако нема болницу – поручио је Савовски.
