Продужено трајање рата у Украјини и повезане санкције Русији директно утичу на опоравак Црне Горе кроз смањени туризам и инвестиције, који би могли додатно да снизе раст, оцијенили су из Свјетске банке (СБ).
- Стање у окружењу које се погорошава представља додатне значајне ризике по изгледе. Ризици произилазе како из екстерног, тако и домаћег окружења“, наводи се у редовном економском извјештају СБ за Западни Балкан, који је објављен почетком маја.
У том документу, у посебном одјељку за Црну Гору, наводи се да би, поред тога, утицај конфликта на кључне трговинске партнере Црне Горе - Западни Балкан и Европску унију (ЕУ), имао ефекат негативног преливања на раст, али и на дознаке.
- Ризици такође долазе и од построжавања монетарних услова, што би се одразило на скупље екстерно финансирање“, додали су из СБ.
У СБ сматрају да је политичка нестабилност главни домаћи ризик.
- Остали ризици произилазе из изазова у погледу административних капацитета за имплементацију програма Европа сад и утицаја који ће програм имати на фискални дефицит на средњи рок, што може скренути са пута средњорочне планове за смањење дуга, наводи се у извјештају.
Потребно је убрзавање структурних реформи, укључујући пензионе, и пруденцијална фискална политика, како би се ублажили повећани ризици и неизвјесности.
У извјештају СБ се наводи да су у окружењу повећане неизвјесности, а изгледи слаби.
- Избијање рата у Украјини и повезаних догађаја су значајно погоршали изгледе за Црну Гору, за чију економију се сада очекује раст од 3,6 одсто у овој години, што је пад са процијењених 5,9 одсто прије почетка рата. Главни канал за преношење ефеката рата на економију Црне Горе је туризам, наводи се у извјештају.
Из СБ су навели да су у прошлој години туристи из Русије, Украјине и Бјелорусије, чинили 22 одсто укупних ноћења.
- Под претпоставком наставка снажног опоравка примитака у туризму из других земаља и пада ноћења туриста из Русије, Украјине и Бјелорусије од 75 одсто, укупни примици у туризму остају на нивоима сличним онима из прошле године, поручили су из СБ.
Очекивани пад у туризму усљед рата успорава извоз и приватну потрошњу.
Очекује се да ће потрошња ипак остати снажна, због позитивиних ефеката већег расположивог дохотка, опоравка запослености и инфлације која је већа од очекиване.
- Очекује се да ће се инвестиције повећати како се обнове радови на завршетку ауто-пута и повећа остала капитална потрошња, док ће се паралелно са тим наставити са инвестицијама у секторима туризма и енергетике, али споријим темпом, саопштили су из СБ.
За инфлацију се очекује да остане на повећаном нивоу.
- Глобални инфлаторни притисци и у мањој мјери домаћи притисци, који произилазе из повећања зарада након спровођења програма Европа сад, ће погурати инфлацију на процијењених пет одсто у овој години, додаје се у документу.
Из СБ су навели да ће скокови цијена главне берзанске робе и хране директно утицати на домаћинства, иако ће утицај бити надокнађен повећањем зарада за формално запослене кроз програм Европа сад.
- Међутим, неповољнији утицаји на сектор туризма представљају ризик по буџете домаћинстава, казали су из СБ.
У СБ сматрају да је потребан највећи фискални опрез да би се јавни дуг вратио у оквире фискалног правила Црне Горе од 60 одсто бруто домаћег производа (БДП).
- Насупрот претходним плановима, сада се не очекује да ће фискални биланс бити у суфициту до 2025, док ће примарни суфицит бити остварен вјероватно тек 2024. године, додаје се у документу.
Очекује се да ће јавни дуг пасти на 77 одсто БДП-а у овој години, а на 73 одсто у 2024.
- Уз очекивано пооштравање монтерне политике у Сједињеним Америчким Државама (САД) и глобалне геополитичке неизвјесности које смањују склоност ка ризицима инеститора, Црна Гора мора бити фискално опрезна, јер еурообвезница из 2018. од 500 милиона ЕУР долази на наплату у 2025. години, упозорили су из СБ.
Како су навели, с обзиром на непотпуну имплементацију приходних мјера из програма Европа сад, потребна су додатна фискална прилагођавања како би се избјегло значајно повећање фискалног дефицита у овој години и омогућило успостављање примарног фискалног суфицита на средњи рок, што је од пресудног значаја за смањање дуга.
- Очекује се да ће доћи до проширења дефицита текућег рачуна и да ће остати на нивоу од око 12 одсто БДП-а на средњи рок. Пауза током ове године у опоравку туризма и повећање цијене берзанске робе ће резултирати већим дефицитом текућег рачуна, рекли су и СБ.
Истовремено, извоз роба, нарочито извоз алуминијума и електричне енергије, ће дјелимично надомјестити негативне ефекте.
Само је у јануару ове године Црна Гора извезла 25 одсто укупне вриједности алумунијума и 40 одсто укупне вриједности електричне енергије извезене у прошлој години.
Под претпоставком наставка опоравка туризма у наредној години и додатног повећања извоза енергије, очекује се опоравак извоза.
- Истовремено, најављене инвестиције у ова два сектора ће одржавати увоз на повећаном нивоу од око 64 одсто БДП-а у периоду 2023-2024. Процјењује се да ће нето примарни и секундарни доходак дјелимично покрити трговински дефицит, под претпоставком да дознаке остану на нивоу од 90 одсто њихвог нивоа који је евидентиран у периоду 2020–2021, објаснили су из СБ.
За нето стране директне инвестиције се очекује пад на осам одсто БДП-а у овој години, али опоравак на 8,7 одсто у наредној, као и да ће да наставе да финансирају дефицит текућег рачуна
