Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Александар Стијовић казао је да су захтјеви сточара нереални, и да је његов ресор учинио све да им изађе у сусрет.
- Лично сам се са њима састао три пута. Захтјев који су упутили није реалан јер треба познавати систем. Буџет је ограничен средствима и већ је испланиран. Чак и кроз такве мјере, и у разговору са њима, рекли смо да не можемо да им изађемо у сусрет јер њихов захтјев од пет центри, представља трошак од 3,1 милионе еура на годишњем нивоу. Агробуџет је већ испланиран и нису само они оптерећени - навео је Стијовић на конференцији за медије на којој је представио Агробуџет за 2021. годину.
Тврди да сточари нису угрожени у смислу да ће морати да продају стоку, већ је проблем што им је мало смањена зарада.
- Сами су рекли да су спремни да сносе дио терета криза. Ова криза није погодила само њих, имамо и друге секторе о којима морамо да водимо рачуна, као што је живинарство - истиче Стијовић.
Он је навео да су сточари обухваћени са читавим низом мјера у Агробуџету и добијају премије које су повећане.
- Немате ниједан други сектор који је тако стимулисан као сточарски - изјавио је министар Стијовић.
Подсјетио је на помоћ од 210.736,93 еура произвођачима млијека који предају млијеко мљекарама и сирарама и произвођачима који врше прераду млијека на газдинству, у износу од 2 цента по литру за мјесец јун и јул 2021. године.
Према његовим ријечима та помоћ се, не завршава на томе, већ ће поново анализирати ситуацију у односу на кретање сточне хране у наредном периоду, те ће процијенити како могу пружити подршку у наредном периоду.
- И Скупштини је био упућен амандман да им се помогне са милион еура, што не би помогло према њиховом захтјеву. Нјихов захтјев је ишао према буџетским резервама. Буџетске резерве се нису могле користити, у Скупштини није изгласан амандман о њиховом повећању, и оне су остале у минусу. Једноставно у тренутку њиховог захтјева није било могућности да им се помогне - тврди Стијовић.
На питање да ли је могуће да држава буџетски планира набавку сточне хране како се сваке године не би јављао исти проблем због цијена, Стијовић је рекао да држава нема право да интервенише на тржишту на тај начин.
- С обзиром на то да смо изабрали да избришемо Закон о робним резервама, да немамо механизам контроле цијена на тржишту јер смо и тај Закон ставили ван снаге и да немамо објекте у којима би држали робне резерве имамо озбиљан проблем у оваквим ситуацијама. Имамо краткорочна рјешења каква су мјере субвенције у мјери у којој држава може да реагује - објаснио је Стијовић.
Трећи начин је, како је рекао, поновно формирање робних резерви.
Протести су легитми, каже Стијовић, истичући да је ту тему завршио до краја јула.
- Сада имамо друге, текуће проблеме, а сточарима смо помогли у мјери која је била могућа - наглашава Стијовић.
Истиче да се скок цијена сточне хране може регулисати или ванредним мјерама -покушајима да помало интервенишемо на тржишту, или дугорочно - да се пољопривредне површине које тренутно нису у функцији ставе у функцију.
- Да извршимо њихову дигитализацију, лицитацију и дамо пољопривредним произвођачима који би ту производили сточну храну за своје потребе - нагласио је Стијовић.
Стијовић је данас представио Агробуџет за 2021. годину у вриједности од 44,8 милиона еура.
Он је на конференцији за медије истакао да је овогодишњи Агробужет намијењен очувању и јачању пољопривредне производње и фокусиран на пољопривредног произвођача.
- Циљ је ублажити посљедице ковид-19 кризе и обезбиједити нове могућности у развоју пољопривреде - поручио је Стијовић.
