On je, u intervjuu za Bankar, podsjetio da je, od 2007. godine, EBRD uložila preko 908 miliona eura u 95 projekata širom Crne Gore, fokusirajući se na energetiku, transport i infrastrukturu. Naveo je i da su, tokom posljednje četiri godine, dali doprinos u mobilizaciji preko 260 miliona eura u vidui investicionih grantova i tehničke pomoći za pripremu projekata i reformi politika.

Najavio je da EBRD planira da nastavi podršku Crnoj Gori u povećanju kapaciteta obnovljivih izvora energije i unapređenju energetske infrastrukture, kao i u razvoju ključnih strateških projekata u oblasti transporta. Zakaria, takođe, naglašava važnost makroekonomske i političke stabilnosti za privlačenje investicija i podršku dugoročnom ekonomskom rastu, uz poseban fokus na zelenu tranziciju i evropske integracije Crne Gore.

Koliko je EBRD do sada uložila u Crnu Goru i koji su bili ključni sektori do sada, kao i budući sektori u kojima ste prepoznali najveći potencijal za dalja ulaganja?

- Od 2007. godine, EBRD je uložila više od 908 miliona eura u 95 projekata širom Crne Gore. Tokom posljednje četiri godine, takođe smo dali doprinos u mobilizaciji preko 260 miliona eura u investicionim grantovima i tehničkoj pomoći za pripremu projekata i reformi politika. Ove grantove su velikodušno obezbijedili EU, EBRD, kao i različiti bilateralni donatori (Austrija, Italija, Švedska, Luksemburg, itd.). Naša ulaganja su se prvenstveno fokusirala na energetiku, transport i infrastrukturu – ključne sektore za pokretanje ekonomskog razvoja Crne Gore. Na primjer, ove godine smo podržali prva ulaganja u energetsku efikasnost javnih zgrada u Crnoj Gori. Ovi projekti će poboljšati toplotni komfor i unutrašnji kvalitet za dvadeset četiri škole i tri bolnice, direktno koristeći učenicima, pacijentima, nastavnicima i medicinskom osoblju. U energetskom sektoru, partnerski smo radili sa Crnogorskim elektroprenosnim sistemom na nadogradnji trafostanice Brezna, veoma važnom projektu koji će omogućiti integraciju preko 400 MW novog kapaciteta obnovljive energije u mrežu. U sektoru transporta, podržali smo Željeznički prevoz Crne Gore u kupovini tri moderna voza, zamjenjujući vozni park star više od 50 godina kako bi se poboljšale željezničke usluge za putnike. Transport i energetski sektor predstavljaju okosnicu ekonomskog rasta, i blisko sarađujemo sa Vladom i ključnim zainteresovanim stranama kako bismo ubrzali razvoj u ovim oblastima. Pored infrastrukture, podržavamo mala preduzeća i preduzetnike u zemlji. Kroz lokalne finansijske institucije, obezbijedili smo namjenske kreditne linije, koje kombinuju EBRD finansiranje sa tehničkom pomoći i podsticajima za mala i srednja preduzeća, preduzeća koja vode žene, preduzeća koja vode mladi, i za promovisanje zelenih investicija. Dodatno, kroz naš program Savjeti za mala preduzeća, pomogli smo oko 30 malih i srednjih preduzeća samo ove godine – a ukupno više od 800 kompanija od početka našeg savjetodavnog programa. Naše savjetodavne usluge su usmjerene na jačanje znanja i poslovanja malih i srednjih preduzeća i omogućavanje njihovog rasta.

Koji su ključni prioriteti kancelarije EBRD-a u Crnoj Gori za narednih nekoliko godina i kakvu poruku imate za crnogorske građane i privredu?

- EBRD ostaje posvećena podršci Crnoj Gori u povećanju obnovljivih izvora energije i unapređenju energetske infrastrukture radi podsticanja zelenije ekonomije. Aktivno sarađujemo sa državnim preduzećima i Vladom na pripremi projekata koji će ojačati električnu mrežu i pokrenuti investicije u obnovljivu energiju. Istovremeno, blisko sarađujemo sa javnim i privatnim sektorskim investitorima kako bismo isporučili nove kapacitete obnovljive energije koji su ključni za održivu budućnost Crne Gore. U infrastrukturi, fokusirani smo na ključne strateške projekte, uključujući rekonstrukciju željeznice Golubovci-Bar – vitalne veze za omogućavanje efikasnog teretnog transporta iz Luke Bar. Takođe podržavamo Vladu u unapređenju sljedeće dionice auto-puta Bar-Boljare, konkretno dionice Mateševo – Andrijevica, koja je ključna za poboljšanje povezanosti i regionalne integracije. Naša poruka crnogorskim građanima je jasna: EBRD je ovdje kao pouzdan partner u pokretanju ekonomskog razvoja zemlje. Blisko sarađujemo sa ključnim zainteresovanim stranama na implementaciji uticajnih investicija i reformi politika koje će dodatno podržati ambiciju Crne Gore da se pridruži EU do 2028. godine.

Kako ocjenjujete trenutnu ekonomsku situaciju u Crnoj Gori i, po vašem mišljenju, koji su najveći izazovi za održivi ekonomski rast?

- Ekonomija Crne Gore se snažno oporavila nakon kontrakcije izazvane pandemijom, sa rastom koji se stabilizovao iznad 6 odsto tokom posljednje dvije godine, vođen snažnim turizmom i ambicioznim kapitalnim investicijama. Vladine mjere za povećanje ličnih primanja i stabilizaciju inflacije takođe su podržale potrošnju, sa prosječnim i minimalnim zaradama koje su porasle za 48,9 odsto odnosno 60,7 odsto. Međutim, rast je usporio na 3,1 odsto u prva tri kvartala 2024. godine, zbog slabije turističke sezone i pada proizvodnje, iako su potrošnja i investicije u nekretnine ostale snažne. EBRD predviđa rast od 3,8odsto u 2024. godini, i smanjenje na 2,9 odsto u 2025. godini, dijelom zbog povećanog uvoza električne energije tokom rehabilitacije termoelektrane Pljevlja, koja trenutno obezbjeđuje 40odsto električne energije zemlje. Međutim, javne investicije podržane Planom rasta Zapadnog Balkana i povezane reforme mogu pomoći u ubrzanju rasta. Dugoročno, ključni izazov Crne Gore je povećanje produktivnosti. Ovo zahtijeva poboljšanje obrazovnih ishoda, unapređenje vještina radne snage i povećanje zaposlenosti žena i mladih. Kako turizam ostaje temelj ekonomije, usklađivanje plata i cijena sa kvalitetom usluga biće ključno za održavanje konkurentnosti, posebno s obzirom na regionalnu konkurenciju. Ulaganja u infrastrukturu će poboljšati pristup obali, ali diversifikacija i unapređenje kvaliteta u turizmu su takođe ključni za održivi rast. Ubrzavanje zelene tranzicije Crne Gore je jednako vitalno. Sa električnom energijom koja se u velikoj mjeri oslanja na hidroenergiju i ugalj, zemlja se suočava sa ranjivostima od klimatskih šokova, suša i EU tarifa za ugljenik u okviru mehanizma za prilagođavanje granica ugljenika. Da bi održala konkurentnost, Crna Gora mora proširiti sopstvene izvore obnovljive energije izvan hidroenergije i prioritizovati poboljšanja energetske efikasnosti.

U kojoj mjeri makroekonomska i politička stabilnost utiču na investicije EBRD-a u Crnoj Gori? Da li vidite pozitivne pomake u ovim oblastima?

- Makroekonomski temelji Crne Gore pokazali su se otpornim u post-pandemijskom periodu, uprkos velikoj geopolitičkoj neizvjesnosti širom svijeta i usporavanju eksterne tražnje. Sa nivoom javnog duga Crne Gore koji je viši u odnosu na zemlje regiona i ambicioznim inicijativama javnih investicija u toku, osiguravanje mudrog fiskalnog upravljanja biće ključno za održavanje povjerenja investitora. Politička stabilnost i čvrsta posvećenost reformama potrebnim za pristupanje EU, posebno puna implementacija novousvojene Agende reformi, igraće ključnu ulogu u podržavanju povjerenja investitora i promovisanju dugoročnog rasta.

Kako EBRD gleda na proces evropskih integracija Crne Gore i koliko je napredak u tom procesu važan za buduće investicije?

- EBRD podržava Crnu Goru u pogledu neophodnih koraka koji će omogućiti njenu evropsku integraciju. Učestvujemo u EU reformskom programu, zajedno sa drugim razvojnim partnerima, kako bismo iskoristili tehničku pomoć koja će pomoći neophodnim reformama za povećanje obnovljivih izvora energije i integraciju Crne Gore u evropsko energetsko tržište, kao i podršku državnim preduzećima u unapređenju njihovog korporativnog upravljanja kako bi se uskladili sa najboljim praksama. EU integracija bi mogla donijeti Crnoj Gori značajne ekonomske, političke i socijalne koristi, uključujući pristup EU fondovima, povećane strane investicije i učešće na jedinstvenom tržištu, što bi podstaklo trgovinu i ekonomski rast. Takođe bi pomogla jačanju demokratskih institucija, promovisanju vladavine prava i unapređenju regionalne stabilnosti. Građani bi uživali slobodu kretanja, poboljšan životni standard i veće mogućnosti za obrazovanje i kulturnu razmjenu. Dodatno, usvajanje EU ekoloških politika vodilo bi čistijoj, održivijoj životnoj sredini, dok bi dublja integracija u EU turističke mreže dalje razvila ekonomiju Crne Gore.

EBRD je poznata po podršci zelenim projektima. Postoje li novi planovi za ulaganje u projekte održivog razvoja u Crnoj Gori?

- EBRD ostaje posvećena podršci održivom razvoju Crne Gore. Blisko sarađujemo sa Vladom na podršci pokretanju aukcija za obnovljivu energiju koje će privući međunarodne investitore, podsticati konkurenciju i osigurati da se energija isporučuje po najboljoj mogućoj cijeni. Ovo će omogućiti Crnoj Gori da u potpunosti iskoristi svoje obilne resurse obnovljive energije, istovremeno stvarajući radna mjesta i diversifikujući ekonomiju. Pored toga, partnerski radimo sa Elektroprivredom Crne Gore na podršci njenoj zelenoj tranziciji i diversifikaciji snabdijevanja energijom, jačajući energetsku sigurnost i održivost Crne Gore. Takođe unapređujemo zelene investicije za mala i srednja preduzeća i građane kroz naš program SME Go Green i našu zelenu ekonomsku finansijsku olakšicu, koja pruža kredite, grantove i tehničku pomoć preko lokalnih banaka. Ove inicijative se fokusiraju na poboljšanje energetske efikasnosti u domovima i preduzećima. Konačno, istražujemo nove ekološke projekte za unapređenje upravljanja otpadom i promovisanje daljih poboljšanja energetske efikasnosti u javnim zgradama, kako bismo pomogli Crnoj Gori da unaprijedi svoje ekološke standarde i izgradi zeleniju, otporniju budućnost.