Одбор удружења трговине Привредне коморе Црне Горе је на сједници размотрио Информацију о пословању у области трговине за период јануар-август 2021. године и актуелне мјере за сузбијање пандемије корона вируса.

Сједницу је водио предсједник Одбора удружења трговине Јован Лекић, а у раду су поред привредника учествовали и представници Министарства економског развоја Јевросима Пејовић, в.д. директорица Директората за рад и запошљавање и Драган Вукчевић начелник Дирекције за заштиту конкуренције, унутрашњу трговину и инфраструктуру квалитета, Марина Радуловић главна тржишна инспекторка, епидемиолог Марија Божовић, ИЈЗ, и Јелена Голубовић, секретарка ОУ трговине.

У фокусу сједнице су биле мјере обавезе посједовања националне дигиталне цовид потврде за улазак у тржне центре, пословне центре, пословне зграде у којима дјелатност обавља више од три привредна друштва односно предузетника и објекте површине преко 1.000 метара квадратних у којима се врши продаја на мало непрехрамбене робе, усљед чијег недостатка запослени не може приступити радном мјесту, те по којем основу ће им се исплаћивати зараде, с обзиром на то да послодавац није крив за немогућност обављања радних задатака за вријеме које нису у могућности  да обављају рад.

- Имајући у виду да велики број запослених сматра да је из наведеног разлога дискриминисан, привредни субјекти траже детаљно тумачење одредби Закона о раду, Закона о заштити становништва од заразних болести и Устава Црне Горе у погледу обавеза послодавца, како би се заштитили од евентуалних радних спорова- казао је Лекић.

Он је подсјетио да је већина привредних субјеката контактирала Комору у вези спровођења наведених, мјера, у тражењу одговара на питања која се намећу, те да је током интезивног рада овог Одбора, упућено више конкретних питања надлежним Министартвима и институцијама  како би могли јасније и прецизније тумачити наведене одлуке и законе.

- Нама је потребан бржи, бољи и продуктивнији бизнис, али проблеми са којима се константно сусрећемо  одузимају нам огромну енергију. Сви ми, али и наши партнери из Владе би требало да имамо  заједнички циљ, а то је како да допринесемо развоју пословања и посветимо превазилажењу бизнис баријера, казао је Лекић додајући да је у односу на период прије пандемије око 52.000 радника остало без посла, док у сектору трговине тај број износи око 8500 радника.

Хасан Рамовић из компаније Пут Гросс казао је да иако постоји вели број незапослених, мало је оних који стварно хоће да раде, те сматра да је мјере социјалне подршке дефинитивно потребно унаприједити.

Када су у питању актуелне мјере, које се односе на обавезу посједовања дигиталних цовид-19 пропусница  Гојко Бајовић, Оков сматра да уредба која је донсена није довољно добро разрађена и прецизна, те да бројни привредници имају недоумице у њеној примјени. 

- Немамо јасно тумачење државе која доноси те исте законе и потребно је тачно рећи на који начин се примјењују како не би улазили у судске спорове. Наша компанија је стимулисала све запослене са 50 еура како би се вакцинисали, али и даље имамо велики број оних који то не желе. Потребни су нам одговори на конкретна питања, као и да Министарство размотри субвенционисање зарада оним лицима, који због актуелних мјера не могу обављати своје радне задатке. 

Представници трговачког сектора сложили су се да је неопходно укинути наредбу да се у велике непрехамбене објекте може ући  само са ковид пропусницама, јер то представља дискримнацију ове врсте трговине у односу на друге и да би и у овим објектима требало дозволити несметану трговину без ковид потврда.

Јевросима Пејовић, в.д. директорица Директората за рад и запошљавање казала је да су врата Министарства економског развоја широм отворена за све недоумице и питања како би се покушала уредити ова област и сагледали проблеми са сваке стране.

- Морате знати да ово није редовно стање и да се ми већ двије године носимо са пандемијом Цовид-19, а због ефикасности и брзине у креирању и доношењу одлука дешава се да се испусте поједини сегменти, те је немогуће очекивати да мјере на крају буду задовољавајуће за све-казала је она. 

Према њеним ријечима, ово су ситуације када се све гледа према приоритетима и кроз призму здравља. 

Она је такође казала, свјесна значаја трговине и изазова са којима се суочавају како послодавци тако и запослени, да ће сви проблеми са којима су се привредници обратили бити пренесни онима у чијој је то надлежности, како би се са даљим инпутима радило на што ефикаснијем уклањању баријера.

Милена Радуловић, главна тржишна инспекторка поручила ја да је потребна добра сарадња са трговцима како би, посебно о у овом периоду, заједно изашли из кризе са што мање посљедица.

- И ми имамо проблеме у раду и на терену, зато упућујемо на њих кроз Савјет за борбу против корона вируса. 

Она је казала да иако наилазе на негодовање од стране трговаца и потрошача, трговци у највећој мјери поштују епидемиолошке мјере.

Радуловић је истакла да тржишна инспекција не може сама да тумачи прописе о цовид-19 пропусницама јер раде на основу закона који је донесен, те да једино могу иницирати измјену прописа о контроли ових пропусница.

Драган Вукчевић, начелник Дирекције за унутрашње тржиште, заштиту конкуренције и инфраструктуру квалитета указао је на добар примјер партнерства између Привредне коморе и чланова Одбора трговине, напомињући да је још у току љета док није било цовид пропусница, постојао проблем који је пријетио инфлаторним ударом на одређене намирнице.

- У договору са пекарском индустријом и велим трговинским ланцима, успјели смо да задржимо цијену основног хљеба на 50 центи, на задовољство свих страна – казао је он.

Марија Божовић, ИЈЗ осврнула се на тренутну епидемиолошку ситуацију казавши да је и даље прилично лоша, те да се ИЈЗ залаже да вакцинација буде обавезна, али да је то немогуће спровести јер нигдје у свијету није. 

- Други начин за сузбијање пандемије и заштиту јавног здравља осим вакцинације не постоји, зато сви треба да дамо свој допринос и промовишемо је кроз едукативне презентације – казала је она. 

Милош Голубовић, Велетеx истакао је да би било корисно да се на нивоу Владе формира одређено тијело које ће имати довољна овлашћења да може да одговара на питања привредника о мјерама које се уводе, како би имали тачне и прецизне информације.

- Потребно је успостављање неке врсте оперативног штаба са представницима Привредне коморе и надлежних институција, јер су пред нама разни изазови и баријере које треба превазићи - казао је он.

Информација о пословању у области трговине за период јануар-август 2021. године

Јелена Голубовић презентовала је Информацију о пословању у области трговине за период јануар-август 2021. године  Она је казала да је у наведеном периоду остварени промет у трговини на мало, изражен у текућим цијенама износио 976,6 милиона еура што је повећање од 20,0% у односу на упоредни период претходне године, док посматрано у односу на 2019. годину биљежи пад од 1,2%.

Она је навела да бруто и нето зараде запослених биљеже раст.  Просјечна бруто зарада у сектору трговине је у периоду јануар-август 2021. године износила 588 еура и у односу на исти посматрани период претходне године биљежи раст од 2%, (када је износила 576 еура), док је у поређењу са 2019. годином већа за 4%. (565 еура). Просјечна нето зарада за наведени период износила је 394 еура, што је раст од 2%, у односу на исти период 2020. (386 еура) или 4,2% у односу  на исти период 2019. године (378 еура). 

Голубовић је казала да запосленост у 2021. години, као и у 2020. години биљежи негативан раст, што је посљедица пандемије на пословање привредних субјеката.

Наиме, у првих осам мјесеци 2021. године просјечно је било запослено 152.316 радника, што је за 16,6% мање или око 30.000 радника у односу на исти упоредни период прошле године, када је просјечно било запослено 182.593 радника, а за 25,3% мање у односу на исти период 2019. године, (око 52.000 мање) када је просјечно било запослено 204.052 радника. 

Учешће сектора трговине у укупном броју запослених у поређењу са другим секторима је највеће и у периоду јануар-август 2021. године износи 19,9%. Наиме, у овом сектору је у просјеку било запослено 30.347 лица, што је пад од 15,8% у односу на упоредни период 2020. године, када је у просјеку запошљавао 36.074 радника (скоро 6000 радника мање). У односу на 2019 када је овај сектор запошљавао за исти упоредни период у просјеку 39.872, наведено представља смањење од 23,9% или око 8.500 радника мање.

Према прелиминарним подацима МОНСТАТ-а, укупна робна размјена Црне Горе са иностранством у периоду јануар-август 2021. године износила је 1.862,1 мил. еура, што указује на раст од 15,2%.

Увезено је робе у вриједности од 1.595,9 мил. еура, што је повећање од 15,2% у односу на упоредни период претходне године, док је извоз износио 266,2 мил. еура и такође је већи за 15,4%. Спољнотрговински дефицит износио је 1.329,6 мил. еура и већи је за 15,2% у односу на упоредни период претходне године, док је степен покривености увоза извозом са 16,7% на истом нивоу.

На крају се осврнула и на пословање у сектору трговине, коју карактерише отежана наплата потраживања и блокаде рачуна.

- Ово је изазов иначе карактеристичан за овај сектор, међутим овај проблем је још изражајнији имајући у виду ситуацију изазвану пандемијом. На пословање негативан утицај има и сива економија, и то у дијелу нерегистровања дјелатности, неформалног запошљавања, нелегалан рад нерезидената, нелегална продаја путем интернет и друштвених мрежа, нелегална продаја акцизних производа.  Нарочито је заступљено нелегално пословање у дијелу продаје дуванских производа – казала је она.

На крају састанка Лекић је поменуо и најновији Правилник о измјенама Правилника о листи производа, начину истицања и врсти објеката у којима се истичу обавјештења на Брајевом писму, који је објављен је у Службеном листу 14. јуна 2021. године.

- У складу са одредбама овог подзаконског акта, као обавезни производи наведени су течни шампони за прање косе и тијела и течни детерџент за прање веша и суђа, на минимум 50% производа, као и да у првом реду производа на полици буде изложен најмање један артикал са називом производа на Брајевом писму- казао је он. Додао је да је избрисан дио одредбе који се односио на запремину производа, као и на квадратуру објекта.

Рекао је да је правилник ступио на снагу 8 дана од дана објављивања у Службеном листу тако да га требају примијенити сви привредни субјекти из сектора трговине, а који у свом асортиману имају наведене производе, оцијенивши да је правилник донесен без претходне консултације са привредом.

- Привредници су од самог почетка истицали да је декларисање робе на Брајевом писму економски нерационално, да доводи до повећања трошкова пословања, што ће довести до увећања цијене малопродајних производа.  Наиме, овакав начин декларисања производа ствара додатне трошкове: штампе, логистике, радне снаге и оперативе, па самим тим представља бизнис баријеру и оптерећење за привредне субјекте – казао је Лекић.

Представници трговина и даље сматрају да је наведена обавеза уведена Законом о заштити потрошача функционално непримјенљива и економски нерационална.