Стечајна управа никшићких Рудника боксита није успјела ни на деветом огласу да нађе купца за управну зграду тог предузећа. Непокретност, са припадајућим земљиштем на веома атрактивној локацији у Никшићу, последњим огласом нуђена је за милион еура, од чега би се могао наплатити дио потраживања бивших радника, који су због тог дуга од 2018. до средине прошле године водили спор и успјели у њему. Радници тврде да стечајна управа има друге планове, те да ће новац који би по закону а и пресуди припао њима, бити усмјерен за измирење обавезе према мађарској фирми „Вагон импекс“ која је такође тужила Боксите у стечају и по пресуди потражује око 800.000 еура. Власник те фирме Раско Андреаш, устврдио је бивши радник, инжењер Радивоје Кнежевић, прије неколико дана обилазио је управну зграду Боксита.
– Ако нас буде, нећемо ни по коју цијену дозволити да он узме управну зграду. У праву последње је сила и ми ћемо тај објекат бранити, истакао је Кнежевић. Како је појаснио, Андреаш је Боксите тужио јер је по увођењу стечаја прекинут уговор за испоруку руде који је са тадашњом управом никшићке фирме закључио неколико мјесеци прије тог поступка. Кнежевић каже и да увођењем стечаја престају да важе сви уговори, па пита како су надлежни државни органи дозволили да Мађар добије спор, али и на који начин је управна зграда изопштена из стечајне масе, а већ је једном продата.
– Унипром метали Веселина Пејовића на огласу за 5,4 милиона еура купио је цјелокупну имовину Боксита. Шта се накнадно дешавало и зашто је наш објекат враћен и по ком основу надлежним органима одговор треба да да предсједник Привредног суда Блажо Јованић који сам себе није случајно поставио за стечајног судију Рудника. Државни органи од Јованића треба да траже и одговор шта је са 1,2 милиона еура које је Бокситима остала дужна мађарска компанија „Мал“. Тај дуг нико у стечајном поступку није тражио, категоричан је Кнежевић.
Апелациони суд прошле године је пресудио у корист више од 200 бивших радника Рудника који су тражили да им се разлика од исплаћених минималних 15 зарада до пуних плата, јер су зарађене, сврста у први исплатни ред. По том основу, али и за заостале зимнице, регресе и јубиларне награде, а по пресуди, треба да им се исплати укупно нешто више од два милиона еура.