Сjећање, пак, на учешће руских војника у Првом свјетском рату и њихово присуство на територији Србије и некадашње Аустроугарске монархије, у јавном говору је било свођено на представљање њихове улоге и доприноса војним операцијама и стварању Југославије (пошавши ''на голготу да очува српску и оствари југословенску слободу'', положивши ''далеко од своје отаџбине своје животе у рату за наше ослобођење и уједињење''), али и живота у заробљеништву. Повод за таква подсјећања су углавном представљале годишњице важних датума и догађаја из тек завршеног рата.
На обиљежавању десетогодишњице од аустро-њемачке офанзиве на Србију, 1925. године, командант београдске одбране 1914–1915. потпуковник Љубомир Недељковић је споменуо учешће руске батерије у борбама за одбрану Београда. У години следећег значајног јубилеја у историји југословенске престонице, у којој је било организовано и свечано пресахрањивање остатака руских војника у тек изграђену костурницу на Новом гробљу у Београду, званично градско гласило је подсјетило своје читаоце на долазак царских војника у Краљевину Србију с циљем пружања помоћи њеној армији убрзо по отпочињању сукоба: ''Када су прије пуних двадесет година, аустријски монитори запловили Савом и Дунавом, и када су на Београд и Београђане сипали читаве лавине усијаног челика, када је небо над престоницом ондашње Краљевине Србије било крваво и мучно, зрачак свјетлости и наде у срца Београђана унијела је вест, која се невјероватном брзином пронијела кроз варош: Стигли су руски минери! Сви су похитали да их виде. Једна чета младих, снажних, кријепких и одважних руских морнара-минера залогорила је на Чукарици, у фабрици шећера. Свуда, на сваком кораку, кадгод би се срели са Русима, и народ и војска клицали би им: Живјели браћа Руси! Спасиба, братушке, одговарали би им Руси и одмах ступали са њима у разговор.'' Наведени цитат садржао је опис карактеристика присвојених ратницима из царевине, уједно представљеним као прва помоћ савезничких армија – младост, снага, чврстина, смјелост (који ће красити и потоње описе совјетских војника). Освртом на ову епизоду руско-српске војне сарадње, истакнуте су и жртве у редовима царске армије. ''Куражан и храбар још првих дана пао је од непријатељског зрна са монитора један млад руски поднаредник – ''старши'', баш када је са обале Саве посматрао дејство торпеда који је био пуштен на аустријски монитор.'' ''Руски јунак'' је био сахрањен свечано уз војне почасти […].
На Трећем засиједању Антифашистичког вијећа народног ослобођења Југославије августа 1945. Јосип Броз је поводом свог пута у Москву септембра 1944. изјавио: ''Пошто је Црвена армија већ скоро била стигла на границу наше земље, било је потребно да се споразумимо о координацији операција, а осим тога ја сам замолио совјетску владу да трупе Црвене армије пређу преко границе у Источну Србију и да заједнички са нашим снагама помогну ослободити Србију и Београд.''
Долазак јединица Црвене армије на територију Србије у јесен 1944. са војно-стратешког становишта био је неминован.[...] Крајем септембра мјесеца јединице Трећег украјинског фронта, под руководством маршала Фјодора Ивановича Толбухина, прешле су Дунав код Неготина, сусреле се са јединицама Народноослободилачке војске Југославије (НОВЈ) и започеле заједничке тешке борбе у источној Србији. До 10. октобра ослобођена је територија од Књажевца до Доњег Милановца и Велике Плане. Услиједио је даљи продор ка Шумадији једног дијела совјетских трупа, другог ка Краљеву и Нишу и трећег у правцу Пожаревца. Након спајања са јединицама НОВЈ код Велике Плане 10. октобра, нападнут је Београд. Београдска операција започета је 14, а завршена је 20. октобра. По ослобођењу главног града, започето је форсирање Дунава које је окончано почетком новембра побједом у бици код села Батине. Преласком ове ријеке олакшана је Будимпештанска операција.
Током борби у источној Србији јединице Другог украјинског фронта, које су крајем септембра прешле из Румуније на територију Баната (оног дијела који је до Другог свјетског рата био у саставу Краљевине Југославије), почетком октобра су у садејству са снагама НОВЈ-а ослободиле тај дио Војводине, а средином мјесеца отпочела су дејства у Бачкој. По окончању операција у источном Срему, почетком новембра совјетске и југословенске трупе избиле су на линију Илок-Ердевик-Мартинци и формирале Сремски фронт.
Приредио:

МИЛАДИН ВЕЉКОВИЋ

(Наставиће се)