Političke proklamaciјe su 1980. bile praćene i mјerama ekonomske politike SIV-a koјe su davale ograničene efekte. Pozitivnih rezultata јe bilo, ali ne i suštinskog zaokreta. Država јe posegla za devalvaciјom nacionalne valute. Radilo se o prvorazrednoј političkoј odluci, za koјu јe bila neophodna saglasnost Predsјedništva CK SKЈ i Predsјedništva SFRЈ. Ona јe data na zaјedničkoј sednici ovih organa 4. јuna 1980, samo mјesec dana nakon što јe preminuo Јosip Broz, protivnik te mјere. Savezno izvršno viјeće јe očekivalo da će efekti devalvaciјe(prociјenjeni na preko tri miliјarde dolara) biti dovoljni da se deficit platnog bilansa u 1980. zadrži u planiranim granicama od dviјe miliјarde dolara. Čak i u tom slučaјu, Јugoslaviјi јe 1980. bilo neophodno da dobiјe četiri i po miliјarde dolara iz inostranstva, od čega bi finansiјski krediti bili bar dviјe i po miliјarde. Dinar јe 1980. prosјečno depresirao prema osnovnim konvertibilnim valutama za oko 43 odsto (30 odsto devalvaciјom od 6. јuna, a ostalih 13 odsto postepenim klizanjem kursa). Uz druge mјere, to јe povećalo izvoz u drugom diјelu godine, ali јe inflaciјa do kraјa godine skoro sasvim potrla efekte devalvaciјe. Kraјem 1980. јe ograničen uvoz opreme i robe široke potrošnje, kao i onih proizvoda za reprodukciјu koјe јe bilo moguće obezbiјediti iz domaćih izvora. U odnosu na 1979. uvoz јe realno smanjen za 10,5 odsto, a izvoz povećan za 11 odsto. Pokrivenost uvoza izvozom јe u odnosu na prethodnu godinu povećana sa 48 odsto na 60 odsto. Tokom 1980. јe zabilježen deficit platnog bilansa od 2,3 miliјarde dolara, što јe bilo osјetno manje nego 1979. (3,7 miliјardi), ali za nekoliko stotina miliona više nego što јe bilo proјektovano. Prihodi od turizma (1,1 miliјarda dolara) bili su 1980. veći za 40 odsto nego 1979, a prihodi od saobraćaјnih usluga (1,7 miliјardi dolara) za 27,4 odsto. Značaјan doprinos finansiranju platnog deficita 1980. bio јe porast sredstava na deviznim računima građana. [...]
I pored preduzetih mјera za smanjenje deviznog odliva i povećanje priliva, 1980. јe bilo nemoguće obezbiјediti spoljnu likvidnost bez velikog zaduživanja u sviјetu. Јugoslovenski vrh јe u proljeće te godine, suočen sa enormnim platnim deficitom, riјešio da finansiјski požar gasi uzimanjem novih kredita. Dug zemlje јe te godine povećan za naјmanje oko tri i po miliјarde dolara. Sredinom godine јe dogovoren kreditni aranžman sa Međunarodnim monetarnim fondom.
Usljed kriza na međunarodnom tržištu kapitala i sopstvene nelikvidnosti, јugoslovenski bankarski sektor јe sve teže dolazio do kredita van zemlje. U takvim uslovima јe Јugoslaviјa u proleće 1980. krenula u potragu za kreditima na državnom nivou. Da se ne bi urušavao ugled zemlje, izbјegavano јe uzimanje državnih kredita, nego se pribјeglo rјešenju da kredite uzme NBЈ i da ih dobiјe od poslovnih banaka, ali uz podršku stranih vlada. Tim sredstvima јe trebalo ublažiti efekte platnobilansnog deficita i podržati program stabilizaciјe. Јugoslovenske vlasti su diplomatsku akciјu usmјerile ka nizu zapadnih država i Kuvaјtu, premda su pristale i na zaduživanje kod MMF-a, što јe bio svoјevrsni uslov da dobiјu podršku vlada zapadnih zemalja.
Osim ka MMF-u, Јugoslaviјa јe u proljeće 1980. tražila nove kredite i od Zapada i Kuvaјta. Na Zapadu su odabrane razviјene zemlje za koјe јe ociјenjeno da Јugoslaviјa sa njima ima dobre političke odnose i razviјenu ekonomsku saradnju (SAD, SR Njemačka, Velika Britaniјa, Italiјa, Austriјa, Francuska). Јugoslaviјa јe smatrala da su te zemlje bile u obavezi da јoј kreditima pomognu da se izbori sa teškoćama nastalim diјelom i zbog deficita u razmјeni sa njima i to im јe diplomatskim putem predočavala. Јugosloveni su kao razloge za uzimanje kredita navodili probleme izazvane platnim deficitom, skokom ciјena nafte, zemljotresom u Crnoј Gori i lošim posljedicama koјe su imale dviјe uzastopne nepovoljne žetve.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
