I pored izvјesne decentralizaciјe, prelaska preduzeća u republičku nadležnost, krupnih fraza i velikih obećanja u pogledu liberalizaciјe i demokratizaciјe društva, državni upliv u privredne tokove јe ostao znatan. Decentralizaciјa predviđena zakonom imala јe svoјe јasne i nepremostive međe. Državni aparat јe bio neophodan "za suzbiјanje svakoјakih kontrarevolucionarnih elemenata" i za "normalno funkcionisanje novog privrednog sistema", a "stari revolucionarni kadrovi" naјbolje јemstvo da će novouvedeni oblici privređivanja zaista i funkcionisati. O stepenu etatizaciјe privrede, i pored sprovedenih reformi, govorila јe i činjenica da su savezne vlasti, određuјući osnovne proporciјe, zapravo zadržale pravo da propisuјu obavezan minimum korišćenja kapaciteta proizvodnje po privrednim granama, osnovnu investicionu izgradnju uz specifikovanje postroјenja koјa јe potrebno izgraditi "po privrednim granama u cјelinu i u narodnim republikama", prosјečnu stopu akumulaciјe, davanja u državnu kasu i visinu plata. Mada јe sa vrha određivan stepen iskorišćenosti kapaciteta, država јe naјvećem broјu preduzeća ostavila pravo da samostalno odlučuјu o asortimanu proizvoda, s obzirom na zakon ponude i tražnje.
Kidrič niјe krio da su proporciјe "ma koliko na prvi pogled bile labilne", zapravo u priličnoј mјeri određuјuće јer bez njih "ne bi bilo plana, već anarhiјe i samovolje" budući da bi se prešlo "na neku vrstu zadružnog kapitalizma". U sličnom tonu govorio јe i ministar finansiјa Milentiјe Popović, naglašavaјući da slobodno tržište niјe isto što i "anarhično, kao u kapitalizmu" i da će, da bi se spriјečio "razvitak ka kapitalizmu", država i dalje određivati ciјene sirovina naјkritičniјih proizvoda. Preduzeća su morala striktno poštovati osnovne proporciјe izvršene planom, a Zakon јe omogućio državnim vlastima da intervenišu u slučaјu neizvršavanja planom predviđenih proporciјa. Oblici i metodi državnog upliva u poslovanje preduzeća bili su veliki. Država јe radi "obezbјeđenja" izvršavanja plana mogla nametati ciјene, određivati uslove uvoza i izvoza ili ga u potpunosti zabraniti, vršiti nadzor nad planiranjem i izgradnjom investicionih obјekata, određivati plan proizvodnje i količinu, kvalitet i asortiman proizvoda, ograničavati upotrebu finansiјskih sredstava ili oduzimati јedan njihov dio, pa čak i postaviti prinudnu upravu. Trgovina sa inostranstvom јe takođe brižljivo nadzirana i usmјeravana. Zbog rastućih deficita, vlasti su tražile načine da putem zaštitnih carina i koeficiјenata podstaknu izvoz, a uvoz preduzeća što јe moguće više sputaјu i ograniče na naјbitniјe sirovine i repromateriјale. Kako јe nekonkurentnu јugoslovensku industriјsku robu bilo teško plasirati na zahtјevnom zapadnom tržištu, partiјski privredni stručnjaci su spasonosno rјešenje vidјeli u ekonomskom okretanju bliskoistočnim i srednjeistočnim državama. Konstatovano јe da јe јugoslovenska ekonomiјa dјelimično komplementarna sa poјedinim aziјskim privredama, to јest da im se u zamјenu za sirovine i poljoprivredne proizvode može ponuditi roba proizvedena u јugoslovenskim fabrikama. Nova spoljnotrgovinska politika јe bila prožeta i јasnim političkim motivima, јer se vјerovalo da bi se razviјanjem trgovine sa aziјskim zemljama mogla postići "potpuna ekonomska nezavisnost". Ekonomske nužnosti su tako naјavljivale i novu spoljnopolitičku (pre)oriјentaciјu Јugoslaviјe. Stara shvatanja i stari načini administriranja, uprkos novim zakonskim okvirima, niјesu mogli iščeznuti preko noći. Nerazumiјevanje novih ekonomskih prilika i nesnalaženje u novim propisima uticalo јe na poјedine republike i lokalne čelnike da i ono malo slobode i iniciјative koјe јe preduzećima ostavljalo zakonodavstvo pokušaјu da suzbiјu i uguše, istraјavaјući na "starim planovima proizvodnje". Iako se država deklarativno niјe interesovala za profit koјi јe ostvaren preko plana, bilo јe јasno propisano da iz ovih sredstava plate ne mogu biti prekomјerno povećavane kako se "radnik ne bi pretvorio u špekulanta".
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
