U Evropi se vјekovima govor ludaka uopšte nije slušao. Davala mu se riјeč u pozorištu, gdјe je igrao ulogu "maskirane istine". Nasuprot ludaku je istina razuma: "Ako je istina razuma potrebna za izliјečenje monstruma, za ovu tišinu dovoljno je da bude na pozoru i to je ono u čemu ostaje podјela između ludila i razuma." Treći sistem isključivanja je suprotnost između istinitog i lažnog. Oni koji su u poziciji moći i koji se vide kao "eksperti" jesu oni koji mogu da govore istinu. Iskazi onih koji nisu u poziciji moći smatraju se onima koji ne govore istinu. Pored navedena tri spoljnja isključivanja, po Fukou, postoje tri interna (unutrašnja) postupka isključivanja: 1. komentar, 2. autor i 3. discipline i proređivanje govornog subjekta. Svi ovi postupci tiču se klasifikovanja, distribuiranja i smјeštanja diskursa u poredak. Prvo, komentar je uviјek prisutan jer ne postoji društvo bez velikih priča koje se ispredaju, ponavljaju i variraju. Drugo, od autora se traži da objasni jedinstvo teksta, da otkrije skriveni smisao. Kada su Šekspira pitali šta je htio da kaže svojim Hamletom on je odgovorio: "Ono što sam htio da kažem, rekao sam svojim dјelom." U jednoj šaljivoj interpretaciji, hamletovska dilema "biti ili ne biti" riјešena je stavom – "najbolje je praviti se lud". Autor je onaj koji koristi i "uznemirujući jezik". Treće je organizacija discipline koja se definiše predmetnom oblašću, skupom metoda, korpusom postavki koje se smatraju istinitim. Vilijem Rajker je, osvrćući se na Diveržeov zakon, napisao: "Nauka uključuje akumulaciju znanja, što ne znači samo nova naučna otkrića već i preformulisanje starih od empirijskih grešaka i teorijskih diskreditacija. Nauka ima istoriju koja je uglavnom hronika interpretacija i serija reformulacija."
Volja za znanjem vјekovima prožima naše diskurse i dobija oblike volje za moći. Diskurs u "predskazivanju budućnosti nije samo najavljivao šta će se zbiti nego je doprinio i da se ona ostvari..." Kada istiniti diskurs nije više bio dragocјen i poželjan, "sofista je prognan". Volja za istinom, poput ostalih sistema isključivanja počiva na institucionalnoj podršci i zavisi od toga kako se znanje uvodi u društvo, kako se vrednuje i distribuira. Postoje mnogi postupci kontrolisanja i ograničavanja diskursa. Po Fukou, "svaki obrazovni sistem je politički način da se održava ili miјenja prisvajanje diskursa, zajedno sa znanjima i moćima koje oni nose". Moderna društva su dikurzivna. Postoji i "ćutljivi diskurs". Po Fukou, različiti sukobljeni diskursi stupaju u interakciju i uslovljavaju ono što ljudi misle, što znaju i o čemu pišu. Kako tvrdi Sara Mils: "Fukoova namјera da opiše diskurzivne granice episteme treba da nas prisili da uočimo neobičnost našeg savremenog stupnja znanja i da preispitamo način na koji mislimo i konceptualna oruđa kojima obično mislimo." Prelazak s jedne episteme ka drugoj stvara diskurzivni prelom ili diskontinuitet.
Istina i pravda oduviјek su diјelile društva, kao što je danas slučaj sa populizmom. Populisti uspјešno koriste sukobe, čak i podstiču polarizaciju u društvu. Njihovi politički protivnici su "neprijatelji naroda" ("ko nije sa nama, taj je protiv nas" – "protiv naroda"). Treba ih isključiti. Polarizacija je sredstvo opstanka na vlasti i mobilizacija u odnosu na "neprijatelje naroda". Takvih primјera bilo je i u demokratskim i u nedemokratskim društvima. U demokratiji različitosti ne treba da se dovode u pitanje. Dobar primјer je uviјek aktuelna afera "Drajfus".
"DRAJFUS" JE UVIЈEK PRISUTAN
Afera "Drajfus" (1894) govori o otkrivanju izdajnika u francuskoj vojsci koji je odavao podatke Njemačkoj, koja je porazila Francusku četvrt viјeka ranije i koja je još uviјek držala pod okupacijom nekadašnju francusku provinciju Alzas i Loren. Francuska vojna obavјeštajna služba je nakon istraživanja tvrdila da je pronašla krivca, kapetana Alfreda Drajfusa (Alfred Dreyfus). Drajfus je bio Alzašanin, Jevrejin, govorio je s njemačkim akcentom, bio je pogodan jer nije "pravi" Francuz, a pokazalo se i da je bio nevin. Međutim, istražitelji francuske vojske stvorili su lažne dokaze i pripremili lažno svјedočenje. Drajfusu je suđeno, proglašen je krivim i javno je ponižen. Ađutant mu je strgao oficirske palete s uniforme i slomio njegov mač. Drajfus je uzviknuo: "Lišavate čina nevinog čovјeka! Živјela Francuska! Živјela vojska!" Zatim je poslat na Đavolje ostrvo na obali Francuske Gvajane.
NASTAVIĆE SE
www.clio.rs
