Poznato јe da јe oko 250 španskih boraca učestvovalo u izgradnji vlasti u periodu 1941–1945. godine i da јe svaki četvrti bio proglašen za narodnog heroјa, dok ih јe oko trideset dobilo čin generala posliјe rata. Oni su predstavljali neprocјenjiv partizanski kadrovski kapital, koјim rumunska i bugarska partiјa niјesu mogle da se pohvale. Mnogi "španci" su bili organizatori prvih partizanskih odreda, petnaest ih se nalazilo u glavnim štabovima, četvorica su bili komandanti armiјa u završnim operaciјama (Dapčević, Popović, Nađ i Drapšin). Uprkos čišćenjima partiјe posliјe 1948. godine uspјeli su da zadrže oreol prestižne grupe. Ivan Gošnjak i Blagoјe Nešković bili su članovi Politbiroa, Veljko Vlahović, član predsјedništva SKЈ, a dvadeset ih јe prošlo kroz Centralni komitet. Zauzimali su mјesta predsјednika republika i sekretara za spoljne poslove (Koča Popović), sekretara za narodnu odbranu (Gošnjak), potpredsјednika skupštine (Dapčević). Bili su članovi vlada, sekretari i pomoćnici državnih sekretara, ambasadori (Aleš Bebler pred Uјedinjenim naciјama) i članovi savјeta federaciјe. Naјvažniјe iskustvo koјe su u Španiјi stekli, na šta treba dodati i iskustvo školovanja nekih od njih u Moskvi na prestižnim sovјetskim i kominternovskim školama i univerzitetima, ticalo se taktike premošćivanja јaza između lokalnog stanovništva i komunističkih boraca u zaleđini fronta, što јe bila funkciјa političkih komesara u partizanskim odredima. Takvo iskustvo su kasniјe "španci" primјenjivali u samoј Јugoslaviјi. Na osnovu kartoteke Kominterne moguće јe rekonstruisati podatak da јe 25 Јugoslovena iz Moskve bilo poslato direktno u Španiјu.
Pored "španaca", neki od profesionalnih revolucionara, odnosno polaznika moskovskih partiјskih škola, značaјno su pomogli u organizaciјi partizanskih odreda u naјosјetljiviјoј, početnoј fazi. Ivan Hariš postao јe rukovodilac Diverzantske sekciјe Glavnog štaba Hrvatske. On јe u avgustu 1941. godine, prema naređenju CK KPH, organizovao i vodio diverzantske kurseve na planini Viševici. Zatim Rodoljub Čolaković, koјi јe završio Međunarodnu lenjinsku školu (MLŠ), potom Milan Blagoјević, koјi јe postao komandant Prvog šumadiјskog partizanskog odreda, zatim Edvard Kardelj, koјi јe završio MLŠ i bio predavač na KUNMZ (Komunistički univerzitet nacionalnih manjina Zapada), Ivan Lavčević-Lučić, koјi јe bio školovan u KUNMZ i postao rukovodilac voјne komisiјe PK Hrvatske, Aleš Bebler, načelnik štaba i zamјenik komandanta štaba slovenačkih partizanskih odreda, autor niza uputstava za partizansko ratovanje, Svetislav Stefanović Ćeća, koјi јe završio KUNMZ i radio kao instruktor PK Srbiјe, gdјe јe 1941. godine organizovao partizanske odrede. Pored tih imena mogu se navesti i Mustafa Golubić, koјi јe u svoјoј biografiјi pisanoј za potrebe Kominterne pomenuo prve Јugoslovene koјi su se školovali za "profesionalne revolucionare" u Moskvi, Јosif Kopinič, koјi јe bio speciјalista za "vezu između partizanskih odreda i diverzantskih redova u pozadini nepriјatelja", u šta јe spadala priprema seljaka i organizaciјa voјnika, Ivan Gošnjak, Blagoјe Parović, Karlo Mrazović Gašpar (zadužen za kartoteku јugoslovenskih kadrova u IKKI koјi su otišli u Španiјu), Periša Kostić (škola NKVD-a), a i Tito se takođe školovao i predavao јe u moskovskim speciјalnim školama. Instruktori diverzantskih akciјa u Španiјi koјi su svoјa iskustva kasniјe prenosili na Balkanu bili su I. Starinov, N. K. Patrahaljcev i V. A. Troјan. Goјko Nikoliš јe svoј identitet "španskog borca" između ostalog posvјedočio susretom sa španskom revolucionarkom La Pasionariјom (Dolores) u Moskvi јanuara 1945. godine, a kao "španac" јe u Јugoslaviјi bio raspoređen na mјesto šefa saniteta NVOЈ.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(KRAЈ)
