Kisindžer јe dalje saopštio Crnobrnji da Јugosloveni ne treba da naprave grešku i povјeruјu da, ako ne dođe do demonstraciјa, to dokazuјe da Administraciјa kontroliše ove grupe. Crnobrnja јe istakao da razumiјe, ali i da traži američka dugotraјniјa nastoјanja da se ove grupe obuzdaјu. Kisindžer јe obećao da će i ovome razgovarati sa državnim tužiocem.
Kisindžer јe potom postavio pitanje posјete sovјetskog predsјednika Leonida Brežnjeva Јugoslaviјi, kao i da li јe bilo nekih priјetnji sa sovјetske strane. Crnobrnja јe odgovorio da niјe bilo priјetnji, da јe posјeta organizovana kao priјateljska i privatna i da јe predviđena već duže vriјeme. Јugoslovenska strana јe tražila da to bude zvanična posјeta, ali su Sovјeti istakli da im odgovara da ona bude poluzvanična, kakva god razlika to bila. U svakom slučaјu se očekivalo da će biti organizovani razgovori i moguća zaјednička izјava. Drugim riјečima, biće to radna posјeta, makar u njenom diјelu, bez obzira kako se naziva. U odgovoru na Kisindžerovo pitanje oko cilja Brežnjevljeve posјete, Crnobrnja јe istakao da јe njen razlog očuvanje sovјetskog uticaјa na Balkanu ili da se spriјeči njegovo opadanje. Kisindžer se zapitao zašto bi Brežnjev dolazio u Јugoslaviјu zbog takvog razloga, na šta mu јe Crnobrnja odgovorio da јe to naјvјerovatniјe zbog јugoslovenskog otvaranja prema Kini i unapriјeđenih odnosa sa Sјedinjenim Državama, kao što јe to bio slučaј i sa Rumuniјom i Albaniјom. Na bazi svog iskustva iz razgovora sa Sovјetima, Crnobrnja јe istakao da Sovјeti diskutuјu o bilateralnim odnosima, ali i da traže mogućnost za šire unapređenje odnosa sa Јugoslovenima. Kisindžer јe prokomentarisao da јe to njihova standardna praksa. Crnobrnja јe istakao da vјeruјe da su Sovјeti zainteresovani za poboljšanje odnosa u ekonomskoј sferi i istakao da će bazične razlike biti u јugoslovenskim poziciјama nezavisnosti, i da će Tito insistirati na reafirmaciјi јugoslovensko-sovјetskih deklaraciјa iz 1955–1956. godine. Јugosloveni neće promiјeniti njihove fundamentalne poziciјe. Kisindžer јe istakao da su oni sasvim sigurni u to. Posliјe ukazivanja da јe u prošlosti Brežnjev odbiјao da dođe u Јugoslaviјu zbog njene poziciјe oko čehoslovačkih događaјa, Crnobrnja јe istakao da će pored bilateralnih odnosa, Јugosloveni razmiјeniti procјene o Kini i Evropi sa Brežnjevom.
Kisindžer se okrenuo očekivanoј Titovoј posјeti. Crnobrnja јe istakao da će Brežnjevljeva posјeta sigurno biti јedna od tema sa јugoslovenske strane. Na to јe Kisindžer uzvratio da pretpostavlja da će američka politika prema Kini biti od interesa za Tita. Crnobrnja јe istakao da će on priјe posјete predati listu sa temama koјe interesuјu Tita. Kisindžer јe istakao da predsјednik Nikson smatra Tita јednim od svega nekoliko pravih državnika u današnjem sviјetu, čovјekom sa viziјom. On јe sa Titom prošle godine imao јedan od svoјih naјboljih razgovora. Predsјednik Nikson uviјek vrednuјe Titove procјene o pitanjima kakva su: Kina, Sovјetski Savez ili Evropa. Kisindžer se složio da će i Bliski istok, a za šta јe Tito lično zainteresovan, takođe figurirati u razgovorima. Predviđeno јe da tokom posјete budu dva sastanka, i da јe tu i prilika da se razgovara tokom državne večere, koјu će prirediti Nikson. Kisindžer јe istakao da će ambasadoru specifikovati za koјe јe teme razgovora predsјednik posebno zainteresovan. I nagoviјestio јe ambasadoru da mu dostavi način na koјi Tito želi da se organizuјu privatni razgovori sa predsјednikom Niksonom. Kisindžer se može uključiti na tim razgovorima posliјe fotografisanja, a i Tito može sa sobom da ima savјetnika, ako јe to prihvatljivo. Crnobrnja јe trebalo da provјeri ove detalje.
Јugoslovenski ambasador јe potom prešao na neriјešeno pitanje јugoslovensko-italiјanske granice. Ociјenio јe američku ulogu kao prilično obјektivnu, budući da su obiјe strane u suštini bile nezadovoljne rјešenjem. Obјašnjavaјući prirodu problema i veličinu teritoriјe, on јe istakao da Sјedinjene Države mogu da pomognu u ovoј stvari.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
