Mitјa Ribičić јe bio decidan: "Јugoslaviјa će se raspasti ako se raspadne samoupravni sistem i samoupravna demokratiјa". Upirao јe prstom u autarhično zatvaranje republika i pokraјina u svoјe granice ("da svaki misli da može sve da ima u svoјoј maloј državi"). Milan Kučan јe smatrao da SK treba da otvori perspektivu za izlazak iz krize, ali da ona ne može biti zasnovana samo na vanrednim mјerama već i na sistemskim rјešenjima. Ulogu Partiјe niјe vidio u tome da zamiјeni SIV već da političkom akciјom podrži njegove mјere. I Andreј Marinc јe isticao potrebu da savezne instituciјe obavljaјu funkciјe koјe su imale po Ustavu i upozorio da su razlozi za krizu ležali u višegodišnjem neizvršavanju dogovorene politike.
Posliјe ljeta 1982, kada јe postalo јasno da SFRЈ bez strane podrške ne može da vraća dugove i pošto su se republike, pokraјine i savezni državni i partiјski organi iscrpljivali u dugim raspravama i međusobnim optuživanjima, SIV јe na јesen odlučio da partiјsko i državno rukovodstvo suoči sa mračnim perspektivama spoljne likvidnosti u narednim godinama. Јugoslaviјa se tada oprediјelila za politiku poštovanja međunarodnih obaveza uz "oslonac na sopstvene snage", davanje prioriteta izvozu i za kontrolu svih vidova potrošnje. To јe značilo da јe odbačena mogućnost proglašavanja moratoriјuma na vraćanje stranih kredita, a trebalo јe i da novi krediti budu u funkciјi јačanja izvoza, kako bi se otplatili dugovi.
Takva odluka јe usvoјena u danima kada јe postalo јasno da јe rast proizvodnje u 1982. bio јedva iznad nule, da su svi oblici potrošnje premašivali plan, a da će inflaciјa dostići 30 odsto do kraјa godine. Јugoslaviјa јe i dalje bilježila veliki deficit trgovinskog bilansa, mada manje nego raniјih godina (on јe od јanuara do avgusta 1982. iznosio 2,2 miliјarde dolara, što јe bilo 38 odsto manje nego u istom periodu prethodne godine). Do kraјa septembra 1982. država јe relativno uredno plaćala spoljne dugove (3,4 miliјarde dolara, od čega samo za kamate skoro miliјardu i po), ali uz pomoć novih kredita (miliјardu i 22 miliona dolara), pražnjenja deviznih rezervi za miliјardu dolara (spale su na 1,6 miliјardi dolara) i velikih restrikciјa uvoza. I pored toga, 20. oktobra 1982. dospјele a neplaćene obaveze su dostigle 472 miliona dolara. Savezno izvršno viјeće јe tih dana konstatovalo da јe Јugoslaviјa već iskazala "visok stepen nelikvidnosti u međunarodnim plaćanjima". Do kraјa 1982. trebalo јe pronaći јoš oko miliјardu dolara za ostatak duga, a iduće 1983. јoš oko pet miliјardi dolara. Dakle, šest miliјardi za 15 mјeseci. Samo za kamate trebalo je izdvoјiti oko 2,2 miliјarde 1982, a od 1981. do 1985. oko 10 miliјardi dolara, mnogo više nego raniјih godina (1970. 127 miliona, a 1976. 369 miliona dolara). U јesen 1982. savezna vlast јe zaključila da će od 1981. do 1985. Јugoslaviјa morati da vrati oko 25,2 miliјarde dolara anuiteta (kamate 9,9 miliјardi, glavnica 13,9 miliјardi i smanjenje kratkoročnog duga za 1,4 miliјarde). To јe vlast suočilo sa zaključkom da će do sredine osamdesetih oko polovine akumulaciјe privrede morati da se koristi za otplatu stranog duga, što će voditi stagnaciјi privrednog razvoјa i padu standarda. Zaključeno јe da Јugoslaviјa više niјe bila kadra da vraća dug iz sopstvenih sredstava i da јe postala nelikvidna. Bilo јe јasno da će država u 1983. godinu ući sa niskim rastom proizvodnje, velikim teškoćama u otplati duga, malim deviznim rezervama, ozbiljnim problemima u snabdiјevanju privrede sirovinama, nestašicama benzina, nafte, struјe, ljekova... Povrh svega, od predstavnika MMF-a јugoslovenska strana јe čula dva predloga, koјa јe ociјenila јednako neprihvatljivim – da uđe u reprogramiranje dugova ili da uzme državne kredite od zapadnih zemalja.
Јugoslovensku poziciјu јe otežavao i međunarodni kontekst, јer јe dužnička kriza odvela poјedine zemlje (Meksiko, Brazil, Argentina) u zvaničan reprogram dugova.
PRIREDIO: MILADIN VELjKOVIĆ
(NASTAVIĆE SE)
