Njen prvi dečko, Viktor Ukrajinac se lako odrekao njihove ljubavi! Posle maturske večeri rekla mu je da njeni, iako su diplomate, nemaju dovoljno novca i da neće moći zajedno na studije u London. Ostavio ju je. Nije hteo vezu na daljinu! Možda se baš zbog tog straha od napuštanja cela predavala svakom u kojeg se zaljubila posle njega. Pokušavala je sebi da dokaže kako je nemoguće da joj se to opet desi. A dešava se! Uvek kada naletiš na ološ, slabića ili psihijatrijski slučaj, znaj da će te ostaviti iznenada i bez objašnjenja! I nemoj da ti padne na pamet da ga moliš da se vrati, jer on će se vratiti isključivo da bi pokupio preostale mrvice tvog dostojanstva.
Kada se Iskra uprkos negodovanju roditelja udala za briljantnog studenta medicine, ali narko-dilera, njena majka je prevrtala očima i godinama bila ljuta. Mislim da je posle toga nikada više nije zagrlila. Sećam se da smo joj njen tata i ja pomagali oko tvog brata i tebe kada ste se rodili.
Ponekad pomislim da se Iskra previše žrtvovala za muškarce koje je volela samo zato jer je želela da dokaže kako je majka trebalo da je voli čak i kada greši. Ubeđen sam da je i vama sve praštala u inat svojoj majci koja njoj nije praštala ništa. Čak ni to što je posle porođaja sporo skidala kilograme.
Dokaz ljubavi je poklanjanje prava na grešku! Ali nije dobro u tome preterivati kao Iskra koja je Nikši praštala sve greške. Bezuslovno ga je volela! Milion puta mi je obećala da će ga ostaviti, a onda bi mu, čim je dodirne, padala u zagrljaj.
Njeno raspoloženje je godinama zavisilo od melodije poruke na mobilnom telefonu! Kakav nedostojanstven pristanak na emotivno ropstvo!
Ja to tako kažem, a sâm sam rob melodija vezanih za brojeve telefona svojih kćerki, tebe, Novaka, Ejmi... i one kojom telefon zazvoni kada mi piše ili me zove Iskra... Još ćeš biti mlada, sve dok budeš htjela...
Istina je da sam mnogo puta poželeo da bacim mobilni u Dunav, pokupim sve pare i odem negde, prosto da nestanem... Nikada nisam, ne zato što nisam imao hrabrosti, već zato što ste vi koje volim teško sidro.
Znam da ne izgledam kao muškarac koji je u stanju da izgovori kako je vreme merio po zvuku njenih štikli na stepeništima Beograda, Njujorka i hotela u koje smo odlazili.
Uvek je kasnila. Tačnije, ja sam uvek dolazio pre vremena.
Nemam ni lice zanesenjaka, a ipak sam godinama zaneseno posmatrao otiske njenih stopala po pesku svih plaža na kojima smo provodili leta.
Njen lik je lebdeo po krevetima i ulicama na kojima sam ljubio žene koje su bile samo uteha za nemanje nje koju sam jedino, istinski, celim svojim bićem želeo.
Njen miris bio je u vazduhu dok sam drugim lepim ženama govorio da ih volim!
Nisam ja te druge lagao, istinski sam voleo i pokojnu Asju i Ejmi. Ali i Iskru! Sve vreme, čak i kada sam se zaljubljivao u druge.
Smešan sam ti? Smej se slobodno! Iva, da li smem bar pred tobom noćas da izgovorim da mi se, kada sam sreo Asju a posle i Ejmi, učinilo da imaju nešto njeno u sebi, pa sam se venčavao iako prezirem i brak i zavete pred matičarem? Valjda sam tim lepim, skoro savršenim ženama na taj način hteo da pružim dokaz da sam njihov ceo, svakog trenutka strahujući da će otkriti veliku prevaru moje duše i mog krvotoka.
Jesam se osećao krivim kada bih milovao listove žena koje su mi se bezglavo predavale, vodio ljubav i pravio decu dok sam vrhunce imao s njenim likom ispod kapaka i osećajem njene kože pod svojim prstima.
Šta kažeš? Kakav licemer pod plaštom fatalne zaljubljenosti živi u ovom čoveku? Reci mi kada ti moja iskrenost postane neprijatna!
NASTAVIĆE SE
www.vesnadedic.rs
