Niti je volela politiku, niti je sanjala o nekoj moći, slavi i funkciji, niti je volela bilo koju vlast. Dobro, volela je Beograd. Ali, Iva... Njena vera, zanos, polet... Ne znam kako to da nazovem, ali sve to je zvučalo tako naivno i komunistički!
"Ja svojim znanjem mogu da ulepšam i sačuvam Beograd", govorila je razdragana.
"Pa, ko u to može da poveruje?!", vikao sam. "Ja!"
Tvoja majka, to je tipičan primer loše strane optimizma! Čekajući prvi odlazak na posao, provodila je sate u čitaonici Narodne i Studentske biblioteke, a potom je u večernjim satima, ma koliko Nikša i ja bili nezainteresovani, insistirala da nam pokazuje snimke starih zgrada i neumorno priča o idejama arhitekata iz prethodnih decenija i vekova.
Ti bar znaš koliko je tvrdoglava. Pokazivala je sve vreme civilizovan prezir prema meni dok sam pokušavao da joj objasnim da u našem poslu više nikoga ne interesuje istorijska vrednost onoga što se ruši ili onoga što se gradi.
"Hoćeš li precizno da ti navedem sve tvoje osobine zbog kojih se nećeš uklopiti ni u jedan državni kolektiv i kompaniju? U tebi je tako živo vaspitanje Bakili koja te je učila da je sramota hvalisati se, biti tužibaba i otimati, a u velikim kompanijama se to zove takmičarski duh. Ti nikada nikome ne šapućeš iza leđa i ne prevrćeš očima, već onima kojima treba, govoriš sve u oči. A to je u institucijama krajnje remećenje duha zajedništva. Moraš da gutaš, ćutiš, puštaš, čekaš, nadaš se promeni, ne veruješ nikome i, kada pomisliš da ćeš da pukneš i staviš tačku, miroljubivo klimneš glavom i uzmeš ksalol umesto da daš otkaz. U toj tvojoj ponekad sebičnosti ti si ipak dobronamerna prema sebi i drugima. Ti i svojoj deci govoriš: `Loše namere gase sjaj u oku, ulivaju strah, a od straha ljudi beže.` To je divno, ali za opstanak u instituciji ili kompaniji to nije dobar stav. Moraju da te se plaše i moraš mnogo toga da ne znaš da bi se slagala s amaterskim odlukama. Molim te, odustani. Evo i Nikša je protiv tvoje odluke da se zaposliš kao opštinski arhitekta. Poslušaj bar njega!", pričao sam jedne večeri, ali dok sam ja penio od besa, ona je vadila iz rerne pečeno pile, dodavala novu flašu vina i vadičep i smejala se.
"Ulazim u sistem i nešto ću uraditi. Makar malo. Ne bojim se promena, naprotiv. Sve što sam u životu dobro uradila bilo je podstaknuto nedostatkom straha od promene, a sve što sam platila glavom platila sam jer sam se bojala promena. Meni je lakše da budem preduzetnik, dakle da preduzmem nešto, nego da čekam da mi neko nešto udeli. I zato ću živeti od privatnog biznisa, a u gradske strukture ulazim da bih nešto uradila za spas ovog grada. Dobro mi je ispalo pile, šta kažete?", pitala je kada je konačno razvezala kosu i sela za sto.
"Ti meni svaki dan puniš glavu da se tribaš maknit ća od arhitekture. Pričaš mi da si se tribala udat za ribara, rodit mu četvero, mirit se po lanterni kad ćeš kući, a ne po rasporedu. Tebi uvik fali vrimena", pričao je Nikša, svaki čas ljubeći joj kosu.
"Sistem nagrađivanja doveo je do urušavanja svih moralnih vrednosti na kojima smo odrasli i u čiju smislenost verujemo i danas. U poslednje vreme mnogi su dobili više od onog što obrazovanjem i ljudskim kvalitetima zaslužuju. I nije im neprijatno. Jer igra je takva. U principu. U svim profesijama više je onih koji su uspeli tako što su neke druge ljude ponizili i iskoristili nego onih koji su rekli: `Ma, neću bre da budem loš čovek.` Vladavina prosečnih koji ne dozvoljavaju sistemski nikom ko nije prosečan da se uzdigne! Nekada su se prosečni divili talentovanijim od sebe, a sada su srušene sve barikade građanske pristojnosti. Na pijedestalu su bahatost, narcisoidnost i licemerje! Postala je predmet izrugivanja svaka biografija koja počinje rečenicom: Sve sam sâm stvorio. Sve koji nisu na neku foru napravili karijeru određeni krugovi tretiraju kao manje vredne. Nekada se s ponosom pričalo kako si se peo stepenicu po stepenicu, a sad je pametnije da prećutkuješ jer će ljudi pomisliti da ti je falilo pameti kada si pristao da ne preskačeš stepenice i ne držiš za ruku nekog ko će te izgurati na vrh", pričao sam i kada je Iskra sela u Nikšino krilo i pokušala poljupcima da ga natera da podrži njenu odluku.
NASTAVIĆE SE
www.vesnadedic.rs
