Основно државно тужилаштво у Подгорици подигло је оптужницу против контроверзног Которанина Јована Вукотића због утаје пореза и доприноса. Иако је на те околности испитиван замолбеним путем док се налазио у затвору у Београду, Вукотић није желио да се изјашњава о оптужбама и бранио се ћутањем.
У оптужници коју је потписала основни тужилац Јелена Протић пише да је Вукотић 30. априла 2014. године у Подгорици, као извршни директор привредног друштва В2 д.о.о. Подгорица, у намјери да избјегне плаћање пореза, прикрио податке који се односе на утврђивање ове обавезе тако што је извршио продају имовине привредног друштва одјевних предмета привредном друштву В2 Мулти бренд д.о.о. Подгорица за 142.800 еура, при чему тај промет није евидентиран у пословним књигама и та имовина није приказана у предлогу Привредном суду за покретање стечајног поступка над предузећем В2, који је отворен 5.5. исте године.Такође, Вукотић овај промет није пријавио Пореској управи, иако је био обавезан да то учини, чиме је избјегао плаћање пореза у износу од 22.800 еура.
Окривљени је саслушан замолбеним путем пред Другим основним јавним тужилаштвом у Београду, којом приликом је искористио своје законско право и бранио се ћутањем.
У истој фази поступка као свједок је саслушана стечајна управница у правном лицу В2 д.о.о., којој су оснивачи привредног друштва Јован и Иван Вукотић доставили изјаву да друштво нема повјерилаца, дужника, као ни насталих обавеза у вријеме подношења предлога. Она је казала да са Вукотићима није имала непосредну комуникацију осим преко опуномоћеног лица, од којег је тражила финансијску документацију, коју јој она није доставила за ово привредно друштво. Од књиговође је сазнала да та документација није ни вођена у времену када ово друштво није ни обављало своју дјелатност. Она је рекла да се књиговођа није изјашњавао о документацији која је вођена у вријеме редовног пословања. Казала је да није могла бити обављена контрола пословања јер друштво није имало пословне просторије, те је као једино потраживање пријављено потраживање пореске управе од 1.516,57 еура, које није могло бити наплаћено због мањка стечајне масе, у коју би свакако улазила и гардероба из бутика.
Навела је да је извршни директор имао овлашћења за располагање имовином привредног друштва све до њеног именовања на мјесто стечајног управника, те да је био обавезан да њој или стечајном судији пријави све промјене у имовини привредног друштва од дана подношења предлога за покретање стечајног поступка до дана именовања стечајног управника. Казала је да је печат овог привредног друштва од 13.5. 2014. код ње, те да јој фактура од 30.4. исте године није позната, а да је била упозната са њом, била би дужна да поднесе пријаву ПДВ-а уколико то није урадио извршни дитректор у тренутку издавања фактуре.
