Коментаришући актуелна дешавања у црногорском систему безбједности, све чешће новинске написима о спрези одређених државних структура са људима из криминалног миљеа, податке о скај комуникацији које је Еуропол доставио специјалном тужилаштву, као и урушавање читавог стручњак за безбједност професор Веселин Конатар је у интервјују за "Дан" казао да црногорско друштво већ више децениjа карактерише заробљавање наjважниjих институциjа система, што jе довело и до њиховог слома и чињенице да ћемо тек у наредном периоду постати свjесни тих размјера.
– У таквим околностима свака врста критике, укључуjући и наjдобронамjерниjе, ниjе имала смисла, jер се проглашавала опортунизмом, нападом на државни суверенитет, европски и евроатлантскихпут. Сразмјерно заробљавању институциjа растао jе и "терор одозго" (државни терор). Тако се умjетност владања усавршавала до перфекциjе. Услед страха од губитка посла или могућности његовог добиjања, дакле, приjе свега из егзистенциjалних разлога људи су пристаjали да продаjу и себе, чиме се само увећавао броj спремних да се саобразе са сваким новим захтjевом владаjуће гарнитуре. Да размjере похлепе нијесу попримиле димензиjе коjе видимо, разарање државе би се и даље наставило. На нашу срећу, коначно jе реаговала међународна заjедница, на основу чиjих искустава из праксе се може створити добра основа за консолидациjу црногорског институционалног система. Наравно, приjе тога нам jе потребан унутарполитички консензус – казао је Конатар.
•Да ли мислите да Специјално државно тужилаштво на челу са новоизабраним главним специјалним тужиоцем има капацитета да се одупре притисцима изнутра и споља и одговори нимало лаком задатку?
Наjвећи терет у заустављању даљег разарања институциjа система, што подразумиjева темељну борбу против организованог криминала и корупциjе, је на специjалном државном тужиоцу. Као наjистурениjа рука државе он jе на "првоj линиjи фронта".
•Како у свему томе омогућити и обезбиjедити сигуран и несметан рад у медиjима?
Када jе риjеч о средствима масовног информисања, истраживачком новинарству и новинарима коjи су се, како у протеклом периоду тако и данас, бавили феноменом организованог криминала и корупциjе у Црноj Гори, њима треба изразити посебно поштовање. Примjер уредника "Дана" Душка Jовановића показуjе колико су организоване криминалне групе спремне далеко да иду, и исто тако – колико наjважниjе институциjе система, намjерно или ненамjерно, нијесу биле спремне да иду.
Из тих разлога, а имаjући у виду позициjу новинарке Оливере Лакић и њен допринос да обриси истине о размjерама и везама криминалних група и поjединаца из државних структура коначно почну да избиjаjу на свjетлост дана, процjена МУП-а да и њена безбjедност може бити угрожена сасвим jе логична и очекивана.
•Да ли ће сjутрашња сjедница Одбора за безбjедност jавности дати неке одговоре и да ли мислите да jе допустиво да у оваквом тренутку на чело АНБ-а буде изабран човjек чиjа jе прошлост дискутабилна?
Веома jе тешко коментарисати критериjуме коjима се водио премиjер Дритан Абазовић да за директора АНБ-а предложи Сава Кентеру. Уосталом, примиjер на то има право. Како сваки избор директора обавjештаjних служби говори о политичком курсу Владе, онда jе jасно куда наставља да плови "црногорски брод". Да прође кроз политичке турбуленциjе и обиђе "подводне гребене", а да не доживи судбину Титаника, Влади jе потребна подршка АНБ-а. Колико ће у томе успjети, показаће вриjеме. Искушења за све нас тек предстоjе
