milan vujanovic / -DAN

Меденица блокирала истрагу, знала за Мандићево признање

Весна Меденица је искључиви кривац за лоше резултате у истрази о убиству Душка Jовановића. Она jе дошла на таj састанак у канцелариjи Мића Орландића. Два састанка смо одржали у два дана, али први jе био битан, гдје jе све презентирано до у наjситниjе детаље, а резултат jе био нула. Прекрижена нула – казао jе Милан Вуjановић, бивши начелник Центра безбједности Подгорица

Бивши начелник Центра безбjедности (ЦБ) Подгорица Милан Вуjановић тврди да jе Весна Меденица као врховни државни тужилац опструирала истрагу о убиству главног и одговорног уредника "Дана" Душка Jовановића. Он тврди да jе Меденица од почетка знала за службену забиљешку са признањем данас jединог осуђеног за то убиство Дамира Мандића, али ниjе реаговала и одмах упутила тужиоца у ЦБ Подгорица. Како се касниjе испоставило, то jе била кључна ствар коjа jе утицала да се убиство Јовановића никада потпуно не расвиjетли.

Фамозна службена забиљешка сачињена jе у ЦБ Подгорица 5. jуна 2004. године, свега неколико дана након убиства уредника "Дана". У њоj jе Мандић детаљно описао и улогу Вука Вулевића у том злочину, али тај Беранац никада због тога ниjе процесуиран.

Меденица: Покорна сам професионализму

Весна Меденица је одбила да говори о случају убиства Душка Јовановића.

– Хвала на понуди, али професионализам коме сам покорна ограничава ме на овај вид сарадње. Уколико надлежни државни органи процијене да би им мој исказ био од користи, радо ћу се одазвати – казала је Меденица.

Помоћник директора Управе полиције Дејан Кнежевић истакао је да је неопходно да се утврди ко су налогодавци и организатори злочина.

– Управо формирани тим Управе полиције прикупља нове евентуалне доказе, нова сазнања, али уједно и анализирамо поступање или непоступање државних органа у претходном периоду. Могу да кажем да до сада нисмо препознали да је неко од државних органа или институција прикривао трагове или ометао истрагу. У случају да се утврди да је неко то радио, са задовољством ћемо га процесуирати у складу са законом – рекао је Кнежевић.

Вуjановић jе казао да је спреман да о опструкциjама истраге о убиству Јовановића свjедочи пред надлежним државним органима.

– Имамо приведено лице коjе сумњичимо за учешће у кривичном дjелу. Оно jе приведено негдjе око поноћи. По закону смо имали могућност да узмемо квалитетну изjаву, коjа би била доказ у кривичном поступку, а услов за то jе да ту изjаву узме државни тужилац, уз присуство службеног лица из полициjе и адвоката осумњиченог. То се ниjе десило из разлога што су надлежни тужиоци дошли да то раде 13 сати послиjе позива, односно лишења слободе осумњиченог – рекао jе Вуjановић за Мрежу за истраживање организованог криминала и корупциjе – ЛУПА. Он је појаснио да jе службена забиљешка неслужбени акт коjи се користи у полициjи да се забиљеже одређени догађаj и околности коjе су му претходиле.
– Службена забиљешка о саслушању Дамира Мандића сачињена jе од стране овлашћених службених лица, не могу сада да саопштим имена – све jе то већ познато и све jе у судским документима, коjа су jе предала мени као начелнику. Jа сам одмах о томе обавијестио све коjе је требало да обавијестим – директора полициjе, Орландића и све остале, а након веома кратког времена ту информациjу, односну ту фамозну службену забиљешку, добио jе и надлежни државни тужилац – казао jе Вуjановић.

Саговорник ЛУПЕ поводом овог нерасвијетљеног злочина био је и адвокат Будимир Будо Дармановић, који је недавно преминуо. Он jе указао да службена забиљешка о саслушању Дамира Мандића никада ниjе овjерена.

– Та службена забиљешка ниjе заведена. Да jе све то урађено, она би имала снагу доказног материjала и вjероватно би била путоказ да се процесуира поступак и против свих лица коjа jе Дамир Мандић означио као лица коjа су учествовала у убиству Душка Jовановића – рекао jе Дармановић.

Вуjановић jе испричао да су прво имали састанак са тадашњим врховним државним тужиоцем Весном Меденицом, коjа jе касниjе постала предсjедница Врховног суда Црне Горе.

Вулевића амнестирали два пута – уочи убистава Распоповића и Јовановића

Према подацима које је Мрежа за истраживање организованог криминала и корупције – ЛУПА добила из Министарства правде, Вук Вулевић је прије истека затворске казне пуштен из затвора у Спужу неколико мјесеци уочи убиства Душка Јовановића. Тадашњи директор спушког затвора Жељко Јочић, који је касније био адвокат Дамира Мандића, 31. октобра 2003. године донио је рјешење да се Вулевић условно отпусти са издржавања затворске казне. Условни отпуст трајао је до 7. децембра 2003. године, али се Вулевић тада није вратио на издржавање затворске казне. У документацији ЗИКС-а наводи се да је добио амнестију како не би морао да одлежи још 27 дана у затвору. Он је амнестиран и 21. децембра 2000. године рјешењем Министарства правде, на основу тадашњег Закона о амнестији. Интересантно је да је свега 17 дана након пуштања Вулевића у центру Подгорице убијен високи функционер тајне полиције Дарко Бели Распоповић. Упркос томе што се сумњало да би баш Вулевић могао да буде одговоран, он никада званично није оптужен за та убиства и евентуални докази о његовој умијешаности нису прикупљени.

– Прво смо имали састанак са тадашњим врховним државним тужиоцем Весном Меденицом и њеним сарадницима у канцелариjи Мића Орландића. Тада смо им презентирали све што имамо, до у наjситниjе детаље. Знаjући коjи нас посао чека, ја сам тада тражио од Меденице да надлежни тужилац буде неко ко jе мало искусниjи, jачи у комуникациjи са полициjом и неко ко може боље да разумиjе коjи све ту проблеми могу да буду и коjе су то криминалне групе против коjих треба све то да радимо, итд. Нисам, наравно, то добио, а послије се чак дешавало да jа на суду свjедочим и да ме питаjу о службеноj забиљешци, а она jе исту ноћ предата тужилаштву. Тужиоца у том предмету ниjе било – осим сликом, без тона, без учешћа, без усмjеравања полициjе, захтjева, налога, без игдје ишта – тврди Вуjановић.

Истражни судиjа Радомир Рацо Ивановић рекао jе да би отишао у ЦБ Подгорица да jе био тужилац.

– Jа бих пошао до полициjе да сам био тужилац. Као судиjа никада не бих ушао у зграду полициjе jер jа немам ништа са полициjом. Зашто тужилац то вече ниjе пошао у полицију не знам – казао jе Ивановић.

Помоћник директора Управе полициjе Деjан Кнежевић сматра да jе неблаговремена реакциjа тужилаштва, односно одлагање саслушавања осумњиченог лица, одредила даљи ток истраге.

– Да jе Дамир Мандић у датом моменту правовремено саслушан и да су прикупљена потребна обавjештења, мислим да би ово кривично дjело било расвиjетљено у цjелости – рекао jе Кнежевић.

Бивши директор Управе полициjе Веселин Вељовић, који је сада савjетник за одбрану и безбjедност предсjедника државе, тврдио jе да нема службене забиљешке о саслушању Дамира Мандића сачињене 5. јуна 2004. године. Иако jе он то тврдио и на суду, испоставило се да је у питању нетачна информациjа.

Милан Вуjановић је истакао да у државном тужилаштву Црне Горе и дан-данас има доста професионалаца и поштених људи.

– Зашто ми тада нисмо добили никога од тих тужилаца коjи имаjу све могуће људске квалитете, плус врхунске професионалне квалитете? Ми такве нисмо добили. Нећу да причам о ангажовању Новака Ражнатовића (који више није тужилац), jер му jа нисам био шеф. Зна се ко jе њему био шеф. Таj ко му jе био шеф требало је да га пошаље у полицију у року од пола сата од пријема наше информациjе, да види шта се тамо догађа, а ниjе се догађало нешто небитно, већ битно. Тадашњи врховни државни тужилац Весна Меденица је искључиви кривац за лоше резултате у истрази о убиству Душка Jовановића. Jа само знам да сам као шеф полициjе и члан тима тражио хитан састанак и добио га. Весна Меденица jе дошла на таj састанак у канцелариjи Мића Орландића. Два састанка смо одржали у два дана, али први jе био битан, гдје jе све презентирано до у наjситниjе детаље, а резултат jе био нула. Прекрижена нула – рекао jе Вуjановић.

Ово истраживање jе реализовано уз помоћ Фондациjе "Правда за новинаре" (JФJ), невладине организациjе са сjедиштем у Лондону. JФJ финансира новинарске истраге о насилним злочинима над медиjским радницима и помаже професионалним и грађанским новинарима да умање ризик.