Иако је чланица НАТО -а и кандидат за приступање Европској унији, Албанија је већ годинама прави "балкански Мексико" и прва земља дрога у Европи. Према дефиницији ММФ -а, држава дрога је земља у којој је трговина дрогом продрла у све институције система, пише Slobodna dalmaciјa.
Овај израз је први пут кориштен за описивање Боливије након државног удара 1980. године, за који се знало да га потичу и финанцирају кругови нарко -картела и трговци дрогом. Примјери најпознатијих држава дрога данашњице су Мексико, Колумбија, Венецуела и Гвинеја Бисау: тамо илегалне организације које производе, дистрибуирају или продају дрогу имају фатални утицај на кључне институције - било да се ради о корупцији, уцјени или сили.
Албанија, као један од највећих свјетских произвођача канабиса и једно од централних дистрибутивних мјеста за друге дроге широм Европе, недавно је означена и као земља дубоко заражена нарко -бизнисом. То се, између осталог, све више види као једна од кључних препрека њиховом приступању Европској унији.
Деценијама је познато да је масовна производња марихуане једна од кључних индустрија у Албанији, а колико то говори довољно је да локална полиција, пословично неефикасна у борби против дроге, заплијени чак 70 тона траве у вриједности до 700 милиона долара. Међутим, кријумчарење кокаина у „земљу орлова“ недавно је дало службени печат нарко-држави: албанске банде постале су главни играчи у „бијелој“ трговини у ЕУ прије неколико година. Узгојем и дистрибуцијом канабиса изградили су мреже и инфраструктуру за испоруку у еуропске земље, а затим су хтјели нешто чиме би се још брже обогатили. Албанска мафија сматра се једном од десет најјачих криминалних организација на старом континенту.
Албански кријумчари не раде само из своје земље: они су успоставили и директне правце за кријумчарење кокаина из Јужне Америке до великих лука у Холандији и Белгији. То су капиталне пошиљке у којима се тоне кокаина преносе у једној тури, а понекад чак и више. Шефови наркотика у Албанији нису маргинализирани и прогоњени одметници: увелике су повезани с људима који воде државу, а често и с онима који би их требали процесуирати. Новац од дрога кључни је дио албанског демократског система, јер је најкраћи пут до гласова бирача када их платите у готовини.
Албанска мафија је хијерархијски чврсто структурирана и надалеко је позната по гвозденој дисциплини. Састављена је од више кланова који су међусобно повезани и сви раде једни за друге, а неријетко су још и у родбинским односима, налик на стару талијанску мафију. Према недавној анализи Глобалне иницијативе против транснационалног организираног криминала, цијели тим играча са Западног Балкана, а прије свега из Албаније, Црне Горе и Србије, чини карике у ланцу трговине кокаином из Латинске Америке. Западни Балкан је изузетно погодан терен за дјеловање таквих група највише због спрега нарко картела с овдашњим државним институцијама, наводи се у извјештају иницијативе.
Већина кокаина који се испоручује из Латинске Америке у Европу складишти се у контејнерима са свјежим воћем или смрзнутом пулпом воћа на великим бродовима. Будући да такве пошиљке садрже кварљиву робу која се мора брзо транспортирати, очекују се знатно слабије контроле у улазним лукама. Главна улазна врата у ЕУ су Шпанија, Холандија и Италија, али дрога улази и у мање, попут наших јадранских, у Драч, Тиват или Плоче. По доласку, дистрибутерске мреже препакирају пошиљке у мање пакете и превозе их до еуропских одредишта у скривеним одјељцима аутомобила, аутобуса и камиона.
Према Еурополу, 40 посто свих криминалних група у Еуропи укључено је у посао с кокаином, што је најбржи начин до вртоглаво зараде. У Албанији и другим сличним земљама, међутим, овај посао је доступан само многим младим људима, због непостојања друге перспективе. Донедавно су се надали да ће улазак у ЕУ отворити простор за нове наде, али то се наводно неће догодити јер су заробљени у мрежи корупције и трговине дрогом. Међутим, постоји и тврдња да је трговина дрогом велики међународни проблем који тешко може дјеломично ријешити само једна држава.
