Тужилац већ осамнаест година, члан тужилачког савјета, а од јуна мјесеца и руководилац Основног државног тужилаштва на Цетињу Душко Милановић, у жижу јавности дошао је уочи 4 и 5.октобра, што је за њега, како каже, био jедан од наjвећих професионалних изазова у кариjери, када је поводом тих дешавања, заједно са својом колегиницом, морао да одговори врло сложеном задатку. Напомиње да му повjерење које је задобио од својих колега, да из jедног мањег државног тужилаштва буде њихов представник у Тужилачком савjету, за њега је било неизмjерно задовољство и потврда њиховог поштовања и уважавања. Својим професионалним опредјељењем, тврди Милановић, остварио је и свој животни сан.
Присјећајући се октобарских дешавања на Цетињу, каже да је са колегиницом Сањом Радуновић, поред још двоје својих колега који су се налазили на боловању, формирао преко 30 предмета, да су неки предмети већ риjешени, неки су у поступку извиђаjа, а одлуке у неким предметима ће дониjети суд у контрадикторном поступку.
Да ли је, с обзиром на притисак јавности, било тешко одлучити у предмету бившег директора полиције, сада савјетника предсједника државе Веселина Вељовића, и да ли је ОТ одговорило задатку поводом октобарских дешавања, тужилац тврди да јесте и да је одлука у конкретном предмету донијета на основу доказа са којим су располагали.
– Конкретно, за предмет у коjем jе оптужен бивши директор полициjе Веселин Вељовић, спроведене су броjне доказне радње и дониjета jе одлука на основу прибављених доказа. Доношење одлуке у овом предмету jе, као и у сваком другом предмету, управо зависило од доказа, тако да jе фокус нашег рада био усмjерен ка прикупљању доказа, а не на очекивањима jавности. Ово тужилаштво ниjе селективно дjеловало, што потврђуjе, како сам већ и рекао, 30 предмета.
– Основно државно тужилаштво у Цетињу jе jедно од 13 основних државних тужилаштава на териториjи Црне Горе и надлежно jе за подручjе Основног суда у Цетињу, односно за дjела за коjа је законом прописана као главна новчана казна или казна затвора до 10 година, појашњава Милановић.
Колико један државни тужилац може бити самосталан приликом одлучивања, имајући у виду хијерархију која је присутна, он подсјећа да према Уставу и Закону о државном тужилаштву, државни тужиоци су независни у свом раду и доношењу одлуке.
– У досадашњоj кариjери сам независно одлучивао у свим предметима и нико ниjе институционално и ванинституционално утицао на доношење моjих одлука.
Међутим, није баш све тако идеално како се чини, јер и државни тужиоци, као и остали грађани Црне Горе, мораjу да задовољаваjу основне животне потребе и да теже бољем животном стандарду. Тако Милановић истиче да би, између осталог, зараде морале бити веће, али и то што нису, никако не смиjе да утиче на квалитет рада државних тужилаца.
– Оно што се jавља као проблем jесте то што од jуна мjесеца ове године ниjесу исплаћиване накнаде за дежурства и приправност, како државним тужиоцима, тако и службеницима, што доводи до незадовољства, jер се не плаћа рад ван радног времена, коjи jе често и у касним вечерњим сатима, данима викенда и државним празницима. Што се тиче рjешавања стамбених питања, указуjем да буџет државног тужилаштва Црне Горе не садржи средства за рjешавање стамбених питања државних тужилаца и осталих запослених. То представља проблем, jер већи броj државних тужилаца нема риjешено стамбено питање, а ни могућност да у jедноj уређеноj процедури то питање и риjеши.
Милановић упозорава да jе велики проблем у раду државних тужилаштава на териториjи Црне Горе непостоjање обезбjеђења и да се то питање мора хитно риjешити, jер се државни тужиоци и административно особље у своjим службеним просториjама не осjећаjу сигурно и њихова безбjедост jе угрожена.
