/ фото: Приватна архива

Након пада пресуде од 30 година, наложена вјештачења: Резултати кључни за евентуалну слободу "шкаљарца"

Оптужница против Подгоричанина подигнута је у децембру 2019. због сумње да је 27. септембра 2017., у Врању убио Цветановића, пришао му с леђа и из „шкорпиона” у њега испалио 14 метака

Након што је Аплеациони суд у Нишу усвојио је жалбу одбране Подгоричанина Марјана Вујачића и тако укинуо пресуду којом је осуђен на 30 година затвора због убиства Југослава Цветановића, рођеног брата мушкарца који је осуђен за убиство Николе Бојовића, биће наложено антрополошко вјештачење чији ће исход може знатно утицати на даљи тог случаја, сазнаје портал Дан. Поред тога, наложено је да се ураде још нека вјештачења која су затражена жалбом. Према нашим незваничним сазнањима, одбрана разматра да ангажује још једног вјештака. Иначе, Никола Бојовић је брат Луке Бојовића, наводно високопозиционираног члана и сарадника "шкаљарског" клана. Након тога наложено је да се суђене понови.

Подсјећања ради, одбрана Подгоричанина, који слови према подацима из полиције за особу блиску „шкаљарском клана”, уложила је током марта жалбу на пресуду којом је он осуђен на 30 година робије. Жлаба је уложена због битних повреда одредаба кривичног поступка, погрешно и непотпуно утврђеног чињеничног стања, повреде кривичног закона и одлуке о казни, наводи се у документацији у коју је наш портал имао увид.

Вјештачењем утврдити идентитет осумњиченог

Одбрана је навела да тужилаштво није наредбом одредило ни антрополошко вјештачење. Зато истичу да се вјештачењем мора покушати утврдити идентитет осумњиченог и компаративним методом трагова са лица мјеста.

– ДНК садржи узорак од најмање три особе, од којих је Вујачић само један. Остали доприносиоци су непознати. То је констатовано у закључку и мишљењу Биолошког факултета у Београду, Центра за форензику и примијењену молекуларну генетику... Суд није одредио ни неуропсихијатријско вјештачење Марјана Вујачића. Сматрамо да је суд морао у току поступка обавити вјештачење. Потребно је утврдити да ли је искључена или смањена урачунљивост, или је наводно учинио кривично дјело услед зависности од употребе алкохола или дрога, или је због душевних сметњи неспособан да учествује у поступку. Суд није ништа од тога утврђивао – дио је навода жалбе.

Тада је наведено да првостепени суд у фази суђења, као ни тужилаштво у Врању нису предложили нити извели доказ трасолошким вјештачењем, као ни друга. Апелационом суду у Нишу жалбом је предложено да њено усвајање, као и да Вујачића ослободи или да првостепену пресуду укине и врати суду на поновни поступак.

– Тражимо усвајање жалбе с обзиром на чињеницу да је једини доказ у поступку узроковани ДНК траг са зида кладионице „Сокер” који је наводно оставило лице које се удаљавало са мјеста извршења кривичног дјела. Тужилаштво је морало да доведе у везу окривљеног Вујачића са тим трагом на начин што ће одредити трасолошко вјештачење. На тај начин морало се утврдити на којој висини је лице са снимка контактирало руком зид кладионице и онда видјети да ли је у питању иста висина, исто мјесто и траг са којег је узет брис или су два различита трага – појашњено је раније жалбом.

Оптужница против њега подигнута је у децембру 2019. због сумње да је 27. септембра 2017. године, око поноћи, у Врању убио Цветановића. Како је наведено у оптужници, он је Цветановићу пришао с леђа и из „шкорпиона” у њега испалио 14 метака.

Оптужен за убиство Илића и Калезића

Вујачић је раније ухапшен у Новом Саду због фалсификовања исправа. Неколико дана касније српска полиција је саопштила да је осумњичен за убиство Југослава Цветановића и за још три ликвидације, од којих су двије почињене у Црној Гори, а једна у Холандији. Вујачић је оптужен и за убиство Веселина Калезића и Мила Илића у Црној Гори и суди му се, у одсуству, пред судским вијећем подгоричког Вишег суда. Виши суд у Подгорици је раније потврдио оптужницу Специјалног тужилаштва против Вујачића и Рада Поповића због сумње да су у новембру 2018. убили Веселина Калезића, а пола године касније и Мила Илића. Тужилаштво је Вујачића означило као организатора криминалне групе формиране у првој половини 2017. године у Подгорици ради дјеловања у Црној Гори и Србији. Вујачић се терети да је убио Калезића и Илића, а Поповић да је као члан криминалне организације помогао у томе.

– Суд је пресуду учинио неразумљивом и противрјечном у односу на дате разлоге. Првостепени суд пристрасно и на штету Вујачића очигледно доноси пресуду на основу индиција, иако то не наводи конкретно... За ослобађајућу пресуду довољна је и сама сумња у погледу доказаности чињеница – наводи се, између осталог, у жалби.

Жалбом је истакнуто да на чаурама са лица мјеста није пронађен ДНК траг окривљеног. Ни на једној. Вјештачењем телефона и телефонске комуникације, као нити једним другим изведеним доказом није доведен у везу окривљени са покојним Југославом Цветановићем. Јединствена казна затвора 30 година је, с обзиром на све околности, драконска – представљено је жалбом.