Један од главних мотива за организовано укључивање злочина у криминал је зарада новца. Стога, добар начин за смањење користи од криминалних активности јесте одузимање прихода стечених криминалом, наводи се у новом извјештају Глобалне иницијативе за борбу против транснационалног организованог криминала.
Према наводима тог истраживања, Земље Западног Балкана доносе мјере за повећање својих капацитета за систематско одузимање и поновну употребу имовине криминала, али изазов остаје. У извјештају Глобалне иницијативе за борбу против организованог транснационалног криминала, међу земљама код којих остаје простор да напредују у овој области и дају већи допринос је и Црна Гора.
БАЛКАНОМ ТЕКУ МИЛИОНИ ЕУРА ЗАРАЂЕНИХ ИЛЕГАЛНО
-Кроз Западни Балкан теку милиони евра сваке године као IFF - новац који потиче од организованог криминала, корупције и утаје пореза. Ови IFF -ови обесхрабрују јавна и приватна улагања у инфраструктуру, могу изопачити локалну економију и лишити Владе потребних средства за одрживи развој. Они такође нагризају систем кривичног правосуђа, слабе државу институције и даље подстичу корупцију. Последњих година свих шест западних земаља Балкан је предузео значајне кораке у решавању IFF -ова. Посебан фокус је стављен на побољшање заштите новца од мјере прања новца (ПНП ). Већина земаља региону увели релевантно законодавство о BPPN, створили специјализована одjељења и стратегије и понашање процjене ризика прања новца. Следећи принципе саопштене у Уједињеним нацијама Конвенција против транснационалног организованог криминала (позната и као Конвенција из Палерма) и у складу са правном тековином ЕУ, такође су усвојиле мјере омогућити идентификацију, праћење, замрзавање и одузимање имовине стечене криминалом, попут имовине, „покретних ствари“ (на примјер чамци или аутомобили), готовину и другу имовину-наводе у извјештају.
Одузимање имовине стечене криминалом важно је како би се спријечила од прања у формалној економији или реинвестирати у друге незаконите активности, уз смањење награде организованог криминала и корупције. Такође има психолошки и симболички ефекат: то показује да криминал не исплати.
ШТЕТА КОЈУ ПРАВИ НОВАЦ СТЕЧЕН КРИМИНАЛОМ
-Напори Владе да промовише одузимање имовина од организованог криминала и корупције може бити подјељен на (и вреднован) три главна аспекта: прво, законодавство земаља које поставља темеље за Владине акције; друго, имплементација финансијске истраге и судски поступци који воде до одузимања имовине; и треће, адекватно поновна употреба одузете имовине. Све земље Западног Балкана имају законе који омогућавају одузимање незаконито стечене имовине. Међутим, Албанија је једина земља у региону која има и одредбе о одузимању имовине у својим законима против организованог криминала којим се мјења терет доказивања тужилаштва окривљеном и омогућава властима да дјелују против имовине криминалаца а не само криминалних актера. Осим тога, све земље осим Босне и Херцеговине имају законе који омогућавају продужено одузимање имовине, који омогућава одузимање имовине која припада осуђеном лицу којем злочин може дати економску корист и/или околности случај указује да је имовина изведена изкриминално понашање- прецизира се у извјештају.
Свих шест земаља Западног Балкана има успостављена тијела са мандатом да управљају одузетом имовином и објављују статистику о одузимању готовине и имовина.
-Међутим, упркос постојању релевантних законских оквира на снази, већина земаља у региону има мало практичног искуства са одузимањем имовине. Финансијски и економски аспекти организованог криминала су чести занемарен у кривичноправном процесу. Општа спремност за одузимање имовина остаје ниска, а неки случајеви изгледају као да једноставно нестану. Испитаници из региона су предочили да се чак и осуђеним злочинцима ријетко одузимастечена имовинска корист, јер је одузимање имовине непропорционално ниско у поређењу са тежином злочина. Укупна вриједност имовине заплијењене на територији земаља Западног Балкана се не може успоставити, с обзиром на тосвака земља има другачији систем мјерења и изношења података. Након одузимања, надлежне институције одлучују како користити средства. Генерално, одузету имовину користи држава или се она даје цивилном друштву- закључено је у анализи Глобалне иницијативе.
АЛБАНИЈА, БОСНА И СРБИЈА ПОЗИТИВАН ПРИМЈЕР
У пракси, имовина (попут возила или других покретних ствари) који су одузети често годинама стоје у складиштима, гдје се амортизују. У другим случајевима постоји недостатак транспарентности о томе шта се дешава са имовином која се "опоравља".
-Међутим, постоје нека позитивна искуства која треба истакнути. Албанија има значајно искуство у друштвеној поновној употреби имовине. На примјер, то је створио посебан фонд за коришћење новца зарађеног од давање у закуп одузете имовине за издржавања грађанског друштва, активности против трговине људима и жртве организованог криминала. Кроз иницијативу под називом Конфискована средства која се користе за друштвене експерименте, тј уз подршку Европске уније, организације цивилног друштва из Албаније удружиле су се са организацијама из Италије за успјешно претварање три заплијењене имовине у друштвена предузећа-наглашава се у извјештају.
Како се наводи као још један позитиван примјер Босна и Херцеговина је сдаопштила да је поклонила одузете готовинеи покретна средства добротворним организацијама. Србија је усвојила нови закон 2016. године који је утврдио да 30% све одузете имовине ће се користити за социјалне и здравствене пројекте.
ЦРНА ГОРА МОЖЕ УЧИНИТИ ВИШЕ
- Такве добре праксе показују да је Западни Балкан на добром путу, али може се учинити више - посебно у Сјеверној Македонији, Косову и Црној Гори, за које се чини да имају најмање искуства у друштвеној поновној употреби имовине. Потребно је указати на значај одузимања имовине као механизма за смањење подстицаја за и награде организованог криминала и корупције. Већа регионална сарадња такође би била од користи. Тренутно земље Западног Балкана имајуразличити нивои стручности и искуства о одузимању имовине и различити начини прикупљања информација и извјештавања о одузетој имовини. Постоји већи простор за сарадњу и дјељење добра праксе. Будући да су скривени IFF -ови који укључују утају пореза, корупцију и приход стечен криминалом који су остварили грађани Западног Балкана или опрани ван региона, док су неке стране криминалци перу свој новац на Западном Балкану, треба у потпуности искористити тип међународног сарадња ради одузимања која је положена из Конвенције из Палерма-закључак је анализе.
