Управа за извршење кривичних санкција направила је пропуст јер није спровела испитивање у циљу реконструкције догађаја који су довели до наводног самоубиства притвореника прије годину дана у Клиничком центру Црне Горе. То је констатовано у мишљењу Заштитника људских права и слобода, а поводом притужбе брата сада покојног притвореника, који је тражио да се утврди да ли је његов брат имао адекватну здравствену заштиту у УИКС-у. У притужби је навео и да су му чудне околности под којима је настрадао његов брат за кога му је речено да је извршио самоубиство скоком са четвртог спрата болнице.
Стога је заштитник упутио препоруке УИКС-у да спроведе темељан и објективан дисциплински поступак у односу на поступајуће службенике, како би се констатовало да ли су повриједили службену дужност, односно члан 2 Конвенције у свом процесном аспекту.
– У случају када лице које је лишено слободе умре под надзором државних органа (у конкретном случају затворских службеника) сама чињеница да су власти обавијештене о смрти лица активира њихову процесну обавезу из члана 2 Конвенције која их обавезује да спроведу дјелотворну истрагу о околностима те смрти. Притом није од значаја да ли се сумња да су смрт проузроковала службена или друга лица или да је ријеч о самоубиству. Истрага мора да буде покренута независно од тога да ли постоји иницијатива од стране сродника умрлог лица – констатовано је у мишљењу.
У изјашњењу Управе за извршење кривичних санкција наведено је да је "поводом суицида притвореника код државног тужилаштва формиран предмет, који је у фази истраге, те да ће се УИКС у односу на резултате овог поступка, у коначном одредити за евентуално покретање дисциплинског поступка против службеника обезбјеђења". Како кривична одговорност не искључује дисциплинску одговорност – Заштитник наводи да је независно од исхода кривичног поступка нужно покретање дисциплинског поступка, јер се ради о два различита основа одговорности.
– С обзиром на чињеницу да је сада покојном установљена дијагноза која је могла погоршати његово ионако нарушено ментално здравље, као и чињеницу да је након погоршања здравственог стања у УИКС-у хитно примљен у КЦЦГ, као и изјаву поступајућих службеника да је притвореник злоупотријебио могућност да се прошета по болничкој соби на начин што се трчећим кораком упутио у правцу врата од терасе која су била одшкринута одгурнуо једног службеника, изашао на терасу собе и скочио са терасе, док се други службеник у том периоду налазио код улазних врата собе, неопходно је било спровести одговарајући поступак у циљу утврђивања свих релевантних чињеница, околности и евентуалне одговорности службеника УИКС-а, а у вези са примјеном Наредбе за обезбјеђење притворених лица у здравственим установама – закључује Заштитник људских права и слобода.
