Европски суд за људска права у Стратзбуру изрекао је данас пресуду у предмету Љубо Биговић против Црне Горе.
Биговић је тужбу поднио жалећи се на услове притвора у истражном затвору.
Саопштење заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права Валентине Павличић преносимо у цјелости:
Европски суд за људска права у Стразбуру (у даљем тексту: „Европски суд“) донио је једногласно одлуку у предмету Биговић против Црне Горе и одлучио да представку избрише са листе предмета у складу са чланом 39 Kонвенције (пријатељско поравнање), а након што се увјерио да је пријатељско поравнање засновано на поштовању људских права зајемчених Kонвенцијом и Протоколима уз њу, те није нашао разлоге који би оправдали даље испитивања представке.
Анализирајући околности предметног случаја, а по достављању декларација о пријатељском поравнању, које су потписале стране у поступку, на основу које се подносилац представке сагласио да се одриче било каквих даљих притужби против Црне Горе, у вези са чињеницама и жалбеним наводима које је навео у предметној представци, под условом да се Влада Црне Горе обавеже да ће му на име нематеријалне штете исплатити износ од 1.800 еура и трошкова поступка у износу од 500 еура.
Влада Црне Горе је у обавези да исплати подносиоцу представке горе наведене износе у року од три мјесеца од дана објаве предметне одлуке, а у случају да наведени износи не буду исплаћени у наведеном року, Влада Црне Горе је у обавези да исплати затезну камату која је заснована на најнижој каматној стопи Европске централне банке уз додатак од три процентна поена.
Осим тога, држави Црној Гори је предочена и обавеза обезбјеђивања хитног премјештаја подносиоца представке, из ћелије у којој тренутно борави, у ћелију у којој услови одговарају онима у којој је боравио након августа 2009. године, а најкасније у року од три мјесеца од дана објаве ове одлуке.
Исплата горе наведених износа накнаде нематеријалне штете и трошкова поступка, као и премјештај подносиоца представке у другу ћелију, представљаће коначно разрјешење предметног случаја.
Полазећи од обавезе Високих страна уговорница да обезбиједе дјелотворну имплементацију Kонвенције на националном нивоу, у смислу да су судови „чувари“ у националним системима и да треба да обезбиједе пуну, дјелотворну и директну примјену Kонвенције у свијетлу богате судске праксе Европског суда, а уз поштовање принципа супсидијарности, Европски суд је примјеном нове методологије рада тог Суда, а која се односи на ванрасправно рјешавање предмета и ИМСИ процедуру дана 29. јуна 2021. године дописом-писмом обавијестио Kанцеларију заступника Црне Горе пред Европским судом за људска права (у даљем тексту: „Kанцеларија заступника“) да је црногорски држављанин Љубо Биговић (у даљем тексту: „подносилац представке“) поднио нову појединачну представку.
Наиме, подносилац представке изнио је жалбене наводе у погледу дужине трајања притвора и лоших материјалних услова у притвору (члан 3 Kонвенције), суђења у разумном року и хитног испитивања законитости притвора (члан 5 став 1 и 3 Kонвенције), права на правично суђење (члан 6 Kонвенције), права на поштовање породичног живота (члан 8 Kонвенције) и права на ђелотворни правни лијек (члан 13 Kонвенције), међутим Европски суд је одлучио да исту комуницира држави Црној Гори по основу жалбених навода из члана 3 Kонвенције, односно материјалних услова у притвору.
Kако је Европски суд у својој првој пресуди Биговић против Црне Горе (бр. 48343/16) од 19. марта 2019. године, већ једном утврдио повреду члана 3 Kонвенције, у погледу услова у притвору и члана 5 став 1 и 3 Kонвенције, у погледу дужине трајања притвора и која пресуда, од стране правосудних органа – судова Црне Горе, када је у питању индивидуална мјера, још увијек није извршена (подносилац представке се још увијек налази у притвору, а кривични поступак и даље није правоснажно окончан), то се наведени предмет налази под стандардним надзором Kомитета министара Савјета Европе, који са нарочитом пажњом прати даље поступање свих надлежних државних органа у предметном поступку.
Kористим прилику да нагласим да се ради о кривичном предмету у којем је Врховно државно тужилаштво Црне Горе – Одјељење за сузбијање организованог криминала, корупције, тероризма и ратних злочина још 2006.године подигло оптужницу против више лица и због више кривичних дјела, укључујући и кривично дјело тешко убиство путем подстрекавања извршеног на штету високог полицијског функционера, а црногорски судови су, до сада, по основу предметне оптужнице доносили пресуде на различитим нивоима надлежности, више од десет пута.
Надаље, користим прилику да истакнем да је наведени предмет 2019. године од стране Уставног суда Црне Горе враћен на поновно одлучивање због повреде права на правично суђење у односу на лица обухваћена оптужницом из 2006.године. Врховни суд Црне Горе је рјешењем од септембра 2020. године усвојио контролни захтјев бранилаца подносиоца представке и других окривљених и наложио приоритетно рјешавање предмета.
Предмет се и даље налази у раду пред Апелационим судом Црне Горе и поступак још увијек није окончан.
Имајући у виду претходно наведено, то је конкретан предмет од стране Европског суда добио ознаку хитног предмета, с обзиром на то да се назначене притужбе односе на услове у притвору и дужину трајања притвора. Представка је стога Kанцеларији заступника комуницирана уз постављена питања од стране Европског суда, а која су се искључиво односила на услове у притвору.
Полазећи од обавезне примјене одредаба Kонвенције у унутрашњем националном правном систему и богате судске праксе Европског суда у вези са условима у притвору, стања у списима предмета, као и изузетно значајног предмета и правних питања о којима се одлучује пред Европским судом, Kанцеларији заступника је Европски суд уз појединачну представку комуницирао и приједлог декларације о пријатељском поравнању, а што је у складу са новом процедуром рада која је у примјени пред Европским судом.
У приједлогу декларације о пријатељском поравнању, поред новчане надокнаде нематеријалне штете у износу од 1.800 еура и трошкова поступка у износу од 500 еура, држави је предочена обавеза обезбјеђивања хитног премјештаја подносиоца представке, из ћелије у којој тренутно борави, у ћелију у којој услови одговарају онима у којој је боравио након августа 2009. године.
Након темељног и свеобухватног испитивања и анализирања достављене документације (која је обухватала више стотина страница из већег броја поступака које је пред надлежним правосудним органима водио подносилац представке) и утврђивања релевантних чињеница од значаја за предметни поступак, а у недостатку процесних основа за оспоравање представке по основу неприхватљивости, прихваћен је приједлог декларације о пријатељском поравнању, који је у складу са својом судском праксом држави Црној Гори понудио Европски суд.
Наведено пријатељско поравнање у предмету Биговић против Црне Горе (бр. 43763/20), закључено је након што је Влада Црне Горе претходно дала сагласност за закључење истог, а у циљу поштовања људских права установљених Kонвенцијом и Протоколима уз њу, који обавезују државу Црну Гору.
