Суд у Стразбуру

Статистика суда у Стразбуру показује: Црна Гора европски лидер у кршењу људских права

У 2021. индекс представки на 10.000 становника за Црну Гору је био 6,14, док је просjечан индекс држава чланица Савjета Европе 0,53

Црна Гора већ годинама држи неславни рекорд, јер је прва у Европи по броју представки пред Европским судом за људска права у Стразбуру у односу на број становника. Индекс подниjетих представки коjи означава броj предмета (прилив) у 2021. години на 10.000 становника, као статистички параметар коjи користи Европски суд у свом раду, указуjе да се Црна Гора са индексом од 6,14 налази на првом мjесту од свих држава чланица Савjета Европе по глави становника. Просjечан индекс држава чланица Савjета Европе за 2021. годину jе 0,53. У 2020. индекс за Црну Гору је био 3,50, на нивоу Европе 0,50, те је био дупло мањи у односу на 2019. годину када jе износио 6,86. Међутим, треба имати у виду чињеницу да jе Европски суд у односу на Црну Гору одбацио 266 представки као неприхватљиве или их скинуо са листе предмета. За Црну Гору jе у 2018. индекс био чак 5,11 и 10 пута jе био већи од европског просjека коjи је износио 0,52.

Адвокатица Мирjана Дашић Паjковић указује да је највећи број спорова пред судом у Стразбуру покренут због повреде права на правично суђење коjе подразумиjева и суђење у разумном року, те да је то аларм коjи указуjе да jе неопходно да сви коjи судjелуjу у спровођењу правде морају дати своj максимални допринос да правде неспорно буде достижна али и да не буде спора. Она наводи да то што је Црна Гора рекордер по броју представки указуjу на jедан jако велики проблем у друштву коjи се никако не може подвести под изолован случаj већ, нажалост, као све чешћа пракса али и стања у ком се налази црногорско правосуђе.

– Таj проблем се мора риjешити спровођењем реформе правосуђа до краjа, побољашвањем услова рада свим носиоцима правосудних функциjа, повећањем броjа судиjа и тужилаца и заштитом правног поретка у држави од самовоље поjединца или групе – наводи Дашић Пајковић.

Она оцјењује да су грађани очигледно уз стручну правну помоћ свјесни своjих права али сматраjу да правда ниjе задовољена пред правосудним органима у држави.

– Таj осjећаj у многоме обесхрабруjе поjединца да уопште и покрене поступак заштите своjих права, односно броjни случаjеви не буду изведени пред лице правде. Уколико заиста желимо да радимо на jачању правне државе, сви ми коjи се професионално бавимо правом, морамо директно кроз поступке дати своj максимани допринос jачоj, брзоj и видљивиjоj владавини права – поручује Дашић Пајковић.

Зоран Вујичић из Грађанске алијансе, каже да је чињеница да су грађани све више свjесни да заштиту своjих права могу наћи пред Европским судом за људска права, али је проблем што ниjесу довољно информисани у коjим случаjевима и у коjоj процедури могу да се обрате суду у Стразбуру.

– Далеко од тога да се држава у свим случаjевима односи на адекватан начин и поштуjе њихова права, али свакако би ове броjке биле мање када би се сви више едуковали о томе коjа права, на коjи начин и у коjоj процедури можемо заштити пред судом у Стразбуру. Можда jе и то разлог због коjег подносиоци представке занемаруjу чињеницу да Европски суд не представља четврту инстанцу и да нема овлашћења да непосредно интервенише у правном систему Високих страна уговорница, те да Европски суд као такав мора поштовати аутономност тих правних система.

Он указује да се нериjетко дешава и да поjедини адвокати, иако нема услова за писање Суду, охрабруjу странку да то уради, вођени искључиво финансиjским моментом.

– С друге стране, кроз пресуде Суда можемо констатовати да се права грађана Црне Горе наjчешће крше у диjелу коjи се тиче дужине траjања поступка пред судовима и институциjама у Црноj Гори, па jе jасно да се од стране институциjа не поштуjе члан 6 став 1 Конвенциjе, односно да jе дужина траjања поступка била прекомjерна и да ниjе испунила захтjев "разумног рока". Тако ће држава због оваквих пропуста морати да исплати jедном привредном субjекту из Подгорице вишемилионско обештећење. Познат jе, такође, и случаj радника некадашњег врло значаjног привредног субjекта "Радоjа Дакића", коjи су пред судом у Стразбуру добили спор и држава jе дужна да им исплати вишемилионску суму новца – наводи Вујичић.

Уставни суд се није прославио

Вујичић каже да имаjући у виду улогу Уставног суда као посљедње истанце пред обраћање суду у Стразбуру, много jе jасниjе због чега се константно указуjе на проблем што исти ради у крњем саставу.

– Рjешавање по захтjевима грађана у овим случаjевима само по себи представља велики посао, а да не говоримо о обављању свих других послова из надлежности Уставног суда. Зато такав Уставни суд не може бити гарант правне сигурности њених грађана, па самим тим ни поштовања основних људских права, jер се у конкретном, додатно успорава и право на коришћење сљедећег нивоа заштите - представке Европском суду за људска права. Имаjући у виду да дужина траjања поступака пред надлежним институциjама додатно потврђуjе чињеницу да jе грађанима онемогућено уживање своjих основних права, позивамо све политичке субjекте да дjелуjу у складу са ситуациjом те да што jе приjе могуће пронађу одговараjуће механизме и осигураjу деблокаду правосудног система у цjелини – наводи он.

Према оцјени Митра Радоњића из Института за социјалну и образовну политику, сама чињеница да постоjи велики број представки суду у Стразбуру, примарно говори да медиjациjа и ниво спремности на договор са грађанима у органима државне управе ниjе на задовољаваjућем нивоу па се грађани одлучуjу да своjа права траже пред међународним истанцама.

– Док са друге стране, ми коjи се бавимо заштитом и промоциjом људских права свакодневно свjедочимо кршењу истих на различитим нивоима и начинима, а лично знам за много случаjеве коjи се тичу неадекватног поступања основног државног тужиластва у Подгорици и основног суда за прекршаjе у Подгорици гдjе су права странака нарушена – саопштио је Радоњић.