On dalje poručuje da je decenijski ustanovljena samovolja partija dovela do toga da svaka vlast obećava i planira neizvodive projekte koje zapravo samo predstavljaju bježanje od nesposobnosti rukovodstva ne samo da rukovode gradom, već i da vladaju materijom osnovnog administrativnog funckionisanja.
- Tako smo došli do toga, da budžet znači samo prostor za marketing ali ne i za podsticaj za stvaranje uslova za bolji život građana: od kulture, rekreacije, umjetnosti, pa sve do subvencija za preduzetništvo, posbeno onog manjeg - poručio je Krnić.
Ujedno, dodaje on, to bi bila prilika i da djelovi grada sa velikom populacijom skrenu pažnju na svoju potrebu za razvojem. Time bi funkcioneri bili obavezni ne samo prema užem gradskom jezgru, već i prema razvoju svih građana koji glasaju odbornike za Skupštinu Glavnog grada, kazao je Krnić.
- Ne postoji opravdanje zašto Stari Aerodrom, Konik, Zlatica, Zagorič, Zabjelo, Donja ili Gornja Gorica, čekaju komunalne sadržaje koje su odavno trebali da dobiju. Od sportskih terena, parkova, biciklističkih staza, zelenih pijaca ili drugog sadržaja za koji garađani smatraju da su im priritetni – a koje sada nemaju - dodao je on.
U tom pravcu, saopštava Krnić, participativni budžđet predstavlja priliku da građani učestvuju u kreiranju gradskog budžeta koji sami pune, a kojim se trenutno raspolaže onako kako partije nalažu – a između ostalog i za potrebe partijskog zapošljavanja, pa sve do forsiranja projekata koje bi im služili za predizborne svrhe – dobri za reklamiranje, ali ne i da postanu stvarni u skorijoj budućnosti.
- Ovako više ne može, građani moraju biti dio odluke i kontrole u donošenju i sprovođenju odluka koje se tiču upravo njih. Ne postoji opravdanja da i u budućnosti bude tako - zaključio je Krnić.
