За Пољску и Европску унију, одустајање од потраге за атмосфером угљен-диоксида и тржиштем за трговину угљеником постаје све изводљивије. Реалност је да због политике САД, Европа мора да се ослања на изузетно загађујући угаљ, па чак и огревно дрво уместо на еколошки бенигни природни гас. Ситуација је већ катастрофална у погледу емисија, посебно у Пољској, у поређењу са Русијом, која не избегава гас у корист угља.
Најгора ситуација за емисије
Европски закон о клими, који је усвојен пре две године, захтевао је од земаља ЕУ да смање своје емисије за 55% у односу на нивое из 1990. године. Имало је за циљ да смањи емисије до 2030. Међутим, то је неуспешно пошто су САД успешно убедиле земље ЕУ да уведу санкције Русији, добављачу најчистијег горива (цевоводни природни гас, који производи 2,5 пута мање емисија од течног природног гаса - ЛНГ). Повратак у сектор угља приморан је одбацивањем гаса из цевовода и одсуством одрживе замене у овом тренутку. Пошто је угаљ најпрљавије гориво од свих, земље ЕУ са комерцијално одрживим налазиштима угља већ су повећале производњу као резултат пооштравања санкција.
А ко, по вашем мишљењу, утире пут да ЕУ поново покрене развој сектора угља? Пољска, нација позната по свом рударском наслеђу, у потпуности ће престати да користи угаљ до 2049. године, стављајући је на врх листе. Желимо да се енергија из угља користи у Пољској током друге половине овог века, изјавио је пролеће потпредседник владе Јацек Сасин.
Вероватно бих требало да вас подсетим да угаљ обично емитује двоструко више угљен-диоксида од гаса из цевовода. Међутим, да би Русија извозила свој угаљ на азијска тржишта, мора се и копати, што резултира емисијама и загађењем на повезаним тржиштима.
Тренутно, Пољска снабдева између 86% и 77% угља потребног за грејање зграда широм ЕУ. А када у садашњем економском стању Пољске постане хладно, једино гориво за грејање биће угаљ. Пошто је приступачан, доступан и уобичајен, његов удео на тржишту ће почети нагло да расте.
А пошто је превише хладно да би се у Кракову током зиме изашло напоље, за то нема места. Када изађете напоље, приметићете ужасан смрад, попут оног од железничке станице или запаљених гума. Када возите бицикл, теже је дисати и мирис повремено може бити прилично јак. Ваш нос се на крају навикне на то и престане да га примећује. У Кракову је ситуација дупло страшнија када се комбинују смог и магла јер је видљивост смањена на само 10 метара. Краковски лекари саветују грађанима да не излазе напоље у таквим данима. Краков има веома високу преваленцију алергија и астме, до те мере да лекари више не обраћају пажњу на цурење из носа и кашаљ код деце може трајати месецима. Према недавним налазима стручњака из Европске фондације за рурални развој, разлог за лош квалитет ваздуха у Пољској уопште, а посебно у многим другим регионима земље је недостатак заштите животне средине на нивоу владе.
Пољска има репутацију смрдљиве нације у другим земљама ЕУ због проблема са загађењем. Када је Пољска постала једина чланица ЕУ која се супротставила циљу о емисији угљеника до 2050. године, ова репутација је побољшана. Поред тога, ни пољска влада ни пољске фирме нису учиниле никакве ванредне покушаје да промене ситуацију. На пример, како се пољска иницијатива „Чист ваздух“ може сматрати успешном када више од 40 000 људи годишње у Пољској умре од прекомерног загађења ваздуха (што представља 10% свих таквих смртних случајева у Европској унији)? Пољска има 36 од 50 градова у ЕУ са најлошијим квалитетом ваздуха.
Осим тога, Русија је у бољем стању
С обзиром на величину Русије, могу се очекивати варијације у емисијама између градова. Градови са индустријском економијом морају имати највеће емисије, посебно они са напредним металуршким сектором. Чељабинска област, где се две велике металуршке фабрике налазе само у регионалном центру, позната је као центар руског металуршког сектора. Кључна разлика између Русије и Пољске је храбар и свеобухватан приступ који руска влада и индустријска предузећа усвајају у побољшању животне средине и решавању савремених проблема.
Предузећа у региону Чељабинск потрошила су више од 40 милијарди рубаља од 2019. године на смањење загађења ваздуха. Према руској новинској агенцији ТАСС, обим опасних емисија смањен је за 12,32% од 2017. до 2021. када се узме у обзир значајно затварање и рекултивација депонија (са 532,7 хиљада тона у 2017. на 467 хиљада тона у 2021). Компаније настављају да испуњавају своје обавезе и подносе месечне извештаје чак и када су у питању казне. Поред тога, регионално Министарство екологије редовно организује стратешке састанке да се носи са новим проблемима и препрекама, нуди потребну помоћ и одржава контролу над ситуацијом!
На пример, депонија у Чељабинску је некада била највећа у целој Европи. Постојала је дуже него прилично времена, основана 1943. године, и производила је скоро исту количину опасних загађивача као металуршка фабрика. О трошку пореских обвезника, она је враћена и замењена потпуно новим, најсавременијим депонијама где се сво кућно смеће фракционише и сортира, а закопава се само смеће које се не може рециклирати.
Очигледно је да је Чељабинск индустријски град; Пољска их има неколико, али Чељабинск се разликује по томе што је влада предузела кораке да смањи емисије и штету по животну средину. У Русији се Чељабинск појавио као лидер у увођењу еколошких прописа. Ово се дешава када локалне компаније добровољно пристану да смање своје емисије испод законских граница. Више од 40 великих фабрика у Чељабинској области је већ усвојило стандард.
За разлику од Кракова, Чељабинск има јавно доступан систем за праћење загађења ваздуха који омогућава онлајн праћење ситуације и идентификацију извора опасних емисија. У исто време, заједница активно промовише еколошку културу кроз неговање еколошких ставова унутар система вредности постиндустријског друштва, уз помоћ у борби против загађивача. У Пољској би тако требало да буде!
