Декан Факултета за државне и европске студије Ђорђије Блажић каже да би евентуално одређивање мандатара без претходно одржаних избора било флагрантно кршење црногорског Устава и основ да се против предсједника Црне Горе Мила Ђукановића покрене поступак пред Уставним судом.
– У случају да Уставни суд утврди повреду Устава, што би било уставноправно неспорно, Скупштина би могла да разријеши предсједника на основу члана 98 Устава који јасно уређује услове за престанак мандата, односно разрјешење предсједника. У исту правну ситуацију повреде Устава улази и Скупштина уколико изабере такву нелегалну владу на предлог нелегалног мандатара – казао је Блажић за „Дан“.
Коментаришући могућност формирања мањинске владе након смјене премијера, односно пада владе Здравка Кривокапића, Блажић је казао да би то било потпуно нелегално.
– Управо ових дана предсједник је обзнанио започињање партијских разговора са представницима политичких партија заступљених у Скупштини (члан 95 став 1 тачка 5 Устава), а самим тим и могућност да Скупштина донесе неуставну одлуку о избору нове, треће по реду неуставне владе, у пола мандата Скупштине, при томе занемарујући своја уставна ограничења из члана 103. став 1 Устава Црне Горе о условима под којима предсједник може одређивати мандатара за састав владе – прецизирао је др Блажић.
Сматра да је „очигледно да као и до сада партијски интереси дијела владајуће, али и опозиционе партитократије када имају заједнички интерес не презају од уставноправног насиља када треба остварити своје партијске интересе“.
– Ништа ново, ништа необично, већ виђено чак и очекивано – наводи Блажић, који важи за једног од водећих експерата уставног права у Црној Гори.
Подсјећа да је и „студентима прве године права јасно да за сваку одлуку јавно правног органа морају постојати три предуслова прописана Уставом или законом – правни основ тј. овлашћење органа дато експлицитно Уставом, законом или другим правним актом, материјално-правни услови под којима се доноси таква одлука прописани Уставом, законом или другим актом, и процесно правни услови под којима се доноси одлука у смислу врсте и правила поступка у којем се одлучује о конкретном питању, тј. конкретној правној ствари.
– У конкретној правној ствари, предлагање мандатара за састав владе, Устав јасно уређује услове и то овлашћење предсједника да предлаже мандатара (члан 103 став 1) уз јасне услове за предлагање, који морају бити испуњени да би користио своје овлашћење, тј. тренутак када добија уставно овлашћење и рок у коме то овлашћење користи а то су конституисање Скупштине и рок за предлагање мандатара од тридесет дана од дана конституисања Скупштине (члан 103 став 1 Уства) – појаснио је Блажић и указао да је прецизиран и поступак у коме се предлаже мандатар (члан 95 став 1 тачка 5) након обављених разговора са представницима политичких партија заступљених у Скупштини, иако партије нису конститутивни елемент Скупштине већ посланици, потом са двоје судија Уставног суда и са Заштитником људских права.
– Ово су уставноправни оквири материјално правног и процесно правног аспекта предлагања мандатара за састав и избор легалне владе Црне Горе и други услови не постоје ни у Уставу Црне Горе, нити било ком закону. У конкретним околностима није испуњен ниједан материјално правни услов за избор нове владе са овим премијером. Није било нових парламентарних избора након 30. августа 2020. године, самим тим није могло бити ни конституисања нове скупштине а рок од 30 дана за одређивање мандатара такође није могао бити испоштован јер није било конституисања нове скупштине – објаснио је Блажић.
Блажић каже да је идеја о избору нове владе уставноправно могућа, али само под условом да Скупштина скрати себи мандат у смислу члана 84 став 2. и 4. Устава, након чега предсједник има овлашћења да распише нове парламентарне изборе (члан 95 став 1 тачка 4).
– У правној теорији је одавно познато да је владавина права „метаправна“ идеја о ваљаном правном поретку који подробним и постојаним правним ограничењима државне власти, одговарајућим својствима закона и поузданим институционалним јемствима обезбјеђује људску сигурност и слободу. Елементи владавине права су материјална (супстанцијална) ограничења власти. У данашњем свијету то се чини Уставом, као највишим правним актом (у Енглеској уставним конвенцијама), али и међународно правним инструментима – наводи Блажић.
Према његовој оцјени, Црна Гора је од проглашења независности све даље од правно уређеног друштва, а све више постаје „феуд државних и партијских олигархија“.
– Нажалост, од уставног одређења Црне Горе као независне и суверене државе, која почива на грађанском концепту, демократији, еколошкој бризи и држави социјалне правде заснованој на владавини права није остало ништа осим пуких прокламованих вриједности. Црна Гора све више постаје негација сопственог постојања сводећи се на „земљу“ као географски појам и фактички феуд државних и партијских олигархија и њихових тајкуна који супституишу њен државно правни поредак, уништавају њене формално правне институције претварајући их у испоставе разлитих партијских конституената власти, интересних група и појединаца блиских власти – констатује Блажић.
Додаје да се на том фону одвија, и овог пута уз помоћ дијела владајућих и опозиционих партија, и тренутна ситуација конституисања извршене власти „договорне“ државе, формирањем неке нове владе у пола мандата Скупштине у којој је веома активно укључена готово већинска партитократска интересна машинерија као наводни „владаоци права“ и „дужебрижници“ државног провизоријума Црне Горе.
