Смjена директора Управе прихода и царина Александра Дамjановића не иде у прилог остварења плана “Европа сад” министра финансиjа и социjалног старања Милоjка Спаjића, у диjелу коjи се односи на наjављено укидање здравственог осигурања, оциjенио jе за Портал РТЦГ економски аналитичар Предраг Дрецун. Наш саговорник вjеруjе да jе Спаjићев план реформи коjи би обезбиjедио раст просjечне и минималне зараде у земљи остварив, те оцjењуjе да ако пак не успиjе, разлог ће бити поjединачни политички интереси.
Коментаришући планирано укидање здравственог осигурања, коjе би сходно Маршаловом плану “Европа сад”, уз остале мjере пореске реформе, требало да доведе до значаjног повећања просjечне плате, Дрецун каже да простора за то има довољно, али да jе питање како ће то извести ова поставка Владе.
Дрецун за Портал РТЦГ наводи да примjећуjе како “већ између наjважниjих министара немамо jединствене ставове, по овом и по многим другим питањима”.
На питање Портала РТЦГ постоjи ли опасност да се здравствена заштита на краjу ипак пребаци на терет грађана, Дрецун каже да опасност увиjек постоjи, али да би, ако би се то десило, то био знак да jе влада заиста неодговорна.
- И та влада не би опстала ни два дана након пада система здравства. Боjим се да смjена Дамjановића не иде у прилог остварења Спаjићевог плана. Спаjић jе повукао потез коjи му може дониjети славу ако успиjе, или неславан краj ако не успиjе - каже Дрецун.
Подсjећа да су неки радикални планови у посљедњих тридесет година давали резултате, али да су пропадали због политичких интереса поjединаца.
- Сjетимо се Анта Марковића коjи jе за неколико мjесеци подигао стандард до касниjе никад достигнутог нивоа. Или Драгослава Аврамовића коjи jе укротио инфлациjу за десетак минута. Оба реформатора су незаслужено неславно завршила. Ризик да се догоди сценарио из питања постоjи, али он jе детерминисан много више политичким факторима, него економским. Ако не успиjе план сигуран сам да ће то бити због поjединачних политичких интереса - оциjенио jе саговорник.
За сам “Маршалов план” вjеруjе да jе остварив и подсjећа да jе он одавно предлагао да наjнижа циjена рада буде 450 до 500 еура, уз ниже дажбине на нето зараду.
- Боља расподjела значи уштеде. Шта ће нама 40 милиона еура за консултантске услуге? То jе износ коjим можете отворити макар 4.000 радних мjеста. Има jош много простора и у здравственом систему, и социjалним давањима. Чини ми се да Влада jош ниjе афирмисала предузетништво као основну вриjедност. Затим дубље пореско захватање у постоjећоj економиjи, у диjелу оне сиве или невидљиве економиjе”, рекао jе Дрецун.
Вjеруjе и да ће Влада посегнути током 2022. године за jош jедним задужењем, “jер нема политичког консензуса о овоме, па се непотребно троши вриjеме, умjесто да се ради”.
- Ми смо буџет за 2021. годину чекали пола године, а колико jош закона чека. Са чисто економске стране, одговорно тврдим да би Црна Гора могла за пет година да буде у нивоу Кипра, Грчке, Португала, па чак и неких развиjениjи земаља Европе. Зашто ово тврдим? Ми jош увиjек имамо ресурсе коjе су нетакнути - каже Дрецун.
Наjава диjела власти да неће подржати, између осталог, Закон о буджету за 2022. годину уколико не дође до политичких договора око реконструкциjе владе, по мишљењу Дрецуна, лоша jе за грађане. Сматра како су уцjене политичког типа приликом усваjања буджета знак неодговорности и слабе снаге оних коjи уцjењуjу.
Напомиње како смо се увjерили да не можемо да се ослонимо само на туризам, те да имамо неке наjаве на jачању дигиталне економиjе, производње... Влада, како jе рекао, ради у политички немогућим условима:
- Подршка овоj влади се одржава само страхом од повратака претходне власти, готово на граници jавних уцjена, без суштинске програмске подршке, док нова опозициjа не показуjе конструктиван однос, већ само покушава да сруши владу - каже Дрецун.
Влада jе, рекао jе, препуштена сама себи и суду jавности, а основни проблем jе како у таквоj атмосфери валоризовати потенциjале.
- Бjелопавлићка равница нетакнута, Велика плажа Улцињ нетакнута, Буљарица нетакнута, Jаз нетакнут, Луштица нетакнута, Сињаjевински катуни празни, Шума се валоризуjе на опасно деструктиван начин, о чему jе актуелни министар изнио фрапантне податке. Луштица практично тек започета, са jош много потенциjала, Лука Бар запуштена и слабо искоришћена, Жабљак на пола потенциjала, долина Лима са мало стабала шљива и jабука, државно вино у бурадима, Тара и Морача остале невалоризоване макар jедном централом, Ауто пут ваљда неупитан, али с кашњењима. Сjевер се празни, jуг се пуни, а огромни пољопривредни потенциjали сjевера остадоше празни. Љекобиље jе некад било понос Црне Горе фабрикама у два наша града Рисан и Бар. То уопште ниjесу занемарљиви потенциjали за свjетску фармациjу и хемиjску индустриjу, ако већ ми нећемо да вршимо прераду - казао jе Дрецун.
Пита и зашто данашња Црна Гора нема макар милион грла ситне стоке, колико jе имала далеко мања Црна Гора Краља Николе.
- У данашњим условима могло би преко два милиона грла ситне стоке да се узгаjа у Црноj Гори, и наjмање милион грла крупне стоке - рекао jе он.
Коментаришући пад прогнозе раста црногорске економиjе са 9 на 7 одсто, коjи jе обjавио ММФ, Дрецун каже да “ММФ врло често не погоди у своjим прогнозама, jер они имаjу другачиjе алате мjерења, и не познаjу добро амбиjентално менталитетни оквир наше економиjе”.
- Мислим да њихова проjекциjе неће утицати на расположење инвеститора, jер jе у сваком случаjу раст очекиван - рекао jе Дрецун, напомињући како таква прогноза за грађане не значи апсолутно ништа, jер су важне акциjе коjе изводи Влада.
