Организовани криминал постао је значајан фактор нестабилности у државама Западног Балкана, а у појединим државама такав криминал има значајан утицај и на политичке прилике и доношење одлука. Организовани криминал с овог простора прелива се и на Републику Хрватску, а посебно истакнуту дестабилизацијску улогу при томе имају српско-црногорске организоване криминалне скупине, указано је у најновијем извјештају хрватске Сигурносно-обавјештајне агенције (СОА) о безбједносним ризицима по Хрватску. Како се истиче у документу објављеном на сајту СОА, ради се о скупинама које карактерише висок степен организације, бројност, међународно дјеловање и спремност на спровођење свих облика кривичних дјела.
– С њима су повезане и тамошње навијачке скупине које се, између осталог, користе и за дистрибуцију наркотика. Неке од тамошњих навијачких скупина су, након вишегодишњег незаконитог дјеловања на нижем организацијском нивоу, прерасле у криминалне организације с устројеном хијерархијом и разгранатим ланцем за дистрибуцију наркотика, те успостављеном и развијеном сарадњом са значајнијим криминалним скупинама из регије. Организоване криминалне скупине успоставиле су трансконтиненталну сарадњу и набављају велике количине кокаина из Јужне Америке, који морским путем допремају у луке на југоистоку Европе, прикривене у контејнерима на прекоокеанским бродовима. Тако је у априлу 2021. године полиција у Луци Плоче заплијенила око 574 килограма кокаина, који је допремљен у контејнеру банана из Јужне Америке. Уз то, Балкан је остао главни транзитни правац преко којег се хероин допрема у државе ЕУ – наводи се у документу СОА, државне агенције Хрватске, иначе чланице ЕУ.
Како се напомиње, велики број миграната на подручју Западног Балкана, односно велики интерес за незаконитим преласком границе, организоване криминалне скупине користе за кријумчарење људи преко граница, гдје остварују велике профите.
– Преко територије Хрватске криминалне скупине и појединци покушавају прокријумчарити оружје, углавном заостало из ратова 90-их на простору југоисточне Европе, према западној Европи. То оружје може се користити за оружане криминалне активности – наводи се у извјештају.
СОА уочава да непостизање српско-албанског договора око Косова и даље доприноси нестабилности у регији, а посебну неизвјесност на Западном Балкану узрокује друштвени расцјеп у Црној Гори у којој значајан дио политичке моћи заузимају странке које су против НАТО-а и са просрпском и проруском оријентацијом, насупрот тзв. суверенистичке прозападне опције.
– У регионалном контексту, поједини носитељи државне политике у Србији промовишу концепт "српског свијета" као јединственог српског политичког народа, односно јединствене политичке и државне заједнице свих Срба на југоистоку Европе, у којој сви Срби треба да слиједе један политички смјер, онај службеног Београда. Промовисање оваквих идеја с врха србијанске власти додатно дестабилизује осјетљиве међунационалне и међудржавне односе на југоистоку Европе, посебно према БиХ и Црној Гори – пише у извјештају СОА.
Како се напомиње, након "Домовинског рата", у тренутку писања овог извјештаја још је непозната судбина 1.458 особа, те мјесто укопа посмртних остатака 400 страдалих особа, што укупно чини 1.858 неријешених случајева.
– СОА континуирано, у сарадњи с другим надлежним тијелима, сарађује у расвјетљавању судбине и мјеста укопа несталих особа. Ради се о изразито осјетљивом хуманитарном питању, али и питању чије рјешавање има утицај на међунационалне и међудржавне односе – истакнуто је у извјештају.
