Црна Гора ниjе постигла напредак у области правосуђа, а имплементациjа кључних правосудних реформи стагнира, оциjењено jе у овогодишњем извjештаjу Европске комисиjе (ЕК) за Црну Гору.
У извjештаjу, коjи jе обjављен данас, наводи се да примjена кључних правосудних реформи стагнира, као и да су ову годину обиљежиле тензиjе и неповjерење међу политичким актерима.
У документу се оцjењуjе да су "усиjани односи и неповjерење" подстицали честе ескалациjе и додатно погоршали политичке подjеле.
Резултати парламентархих избора су, како се наводи, промиjенили динамику између државних органа и указали на потребу за равнотежом у питањима вjерских заjедница и етничке припадности, коjа су „доминирала политичком агендом током извjештаjног периода“.
„Трвење између извршне и законодавне власти успорило jе реформске напоре“, наводи се Извjештаjу ЕК.
Оцjењуjе се да jе напредак у реформи изборног правног оквира био спор, усљед „почетних кашњења и периодичних боjкота“.
„Скупштина jе смиjенила предсjедника Државне изборне комисиjе (ДИК) у jуну, а именовање новог предсjедника jе jош увиjек на чекању у Скупштини“, наводи се у документу.
У извjештаjу се оцjењуjе да су портребни континуирани напори за повећање професионалности, транспарентности и одговорности ДИК-а.
Из ЕК су констатовали да правни оквир и даље предвиђа одржавање локалних избиора у различито вриjеме, што, како су оциjенили, доводи до стања готово сталне предизборне кампање на националном и локалном нивоу.
„Остаjе да се обезбиjеди вjеродостоjан, независан и ефикасан институционални одговор на такозвану „аферу Коверта““, наводи се у извjештаjу.
Из ЕК су навели да jе недостатак конструктивног ангажмана свих парламентарних актера сприjечио смислен политички диjалог, и додатно поларизовао политички амбиjент.
„Боjкот пленарних сjедница већине посланика, из редова опозициjе и владаjуће већине, узроковао jе обуставу одлучивања у Скупштини током ове године“, каже се у извjештаjу.
У извjештаjу се оцjењуjе да jе Скупштина побољшала транспарентност рада, као и да jе генерално поjачала своjу законодавну и надзорну улогу.
„Владаjућа већина jе често иницирала или доносила законе по убрзаном поступку, без потребних jавних консултациjа и без одговараjућег узимања у обзир захтjева из процеса приступања ЕУ“, додаjе се у извjештаjу.
Из ЕК су саопштили да Скупштина тек треба да покаже у пракси своjу посвећеност европском програму реформи и побољша координациjу са Владом у погледу законодавних инициjатива.
„Скупштина би требало да оjача професионалне и стручне капацитете административног кадра и побољша политичку заступљеност жена“, наводи се у документу.
Садашњи састав Скупштине jе без преседана у историjи Црне Горе, сматраjу у ЕК додаjући да jе међупартиjски и друштвени консензус о реформама везаним за ЕУ, од кључног значаjа за напредак у европским интеграциjама.
Из ЕК су казали да Скупштина до сада ниjе могла да осигура потребну двотрећинску већину за важна судска именовања, па су кључне функциjе правосудног система и даље попуњене на принципу вршилаца дужности.
Они су, када jе риjеч о управљању, оциjенили да постоjи потреба за „jачањем учешћа заинтересованих страна и Владиних капацитета за спровођење реформи“, и констатовали да су жене су на челу четири министарства од њих 12.
„Нови састав чини прва експертска Влада у Црноj Гори, а само мjесто потпредсjедника Владе припада лидеру jедне политичке партиjе“, наводи се у извjештаjу.
У документу се оцjењуjе да jе преговарачка структура значаjно ослабљена оставком или смjеном 110 њених чланова, укључуjући 16 преговарача за поглавља и 24 шефа радних група.
„Већина ових кључних позициjа и даље jе упражњена. Под новим руководством, нека од кључних министарстава ниjесу показала довољно посвећености и конструктивног ангажмана у процесу приступања Униjи“, навели су из ЕК.
Они су истакли да се улога цивилног друштва препознаjе и промовише, али и да jе потребно побољшати правни и институционални оквир, како би се оjачала сарадња између државних институциjа и цивилног друштва у контексту приступања ЕУ.
Из ЕК сматраjу да jе Црна Гора умjерено спремна за реформу jавне управе, као и да jе у овоj години постигнут ограничен напредак.
„Промjена власти и парламентарне већине озбиљно jе погодила државну службу. Измjенама Закона о државним службеницима и намjештеницима снижени су услови за компетентност, независност и запошљавање државних службеника засновано на заслугама“, наводи се у извjештаjу.
Из ЕК су оциjенили да jе потребна снажна политичка воља за ефикасну деполитизациjу jавног сектора, оптимизациjу државне управе и спровођење приниципа одговорности руководилаца.
Црна Гора jе, како се оцjењуjе, и даље умjерено спремна за примjену правне тековине ЕУ и европских стандарда у области правосуђа и основних права и укупно jе постигла ограничен напредак у погледу одговорности.
„Ниjе постигнут напредак у области правосуђа, а имплементациjа кључних правосудних реформи стагнира. Jош увиjек недостаjе одлучна политичка посвећеност, потребна за деблокирање важних сегмената тих реформи“, наводи се у извjештаjу.
Упркос проактивниjем приступу Агенциjе за спречавање корупциjе (АСК), како су оциjенили из ЕК, корупциjа jе и даље распрострањена у многим областима и изазива забринутост.
Црна Гора jе наставила да испуњава правне обавезе из домена људских права, навели су из ЕК додаjући да и даље постоjе изазови када jе риjеч о њиховоj ефикасноj имплементациjи.
Како jе саопштено, остварен jе ограничен напредак у области слободе изражавања, а Црна Гора jе достигла одређени ниво спремности у борби против корупциjе.
„Дjелимично су испуњене прошлогодишње препоруке о сузбиjању и спречавању корупциjе. Потребно jе побољшати биланс остварених резултата у погледу заплиjене и одузимања имовине“, наводи се у документу.
Из ЕК су навели да jе АСК показала проактивниjи приступ под новим руководством, али да су и даље присутни изазови у погледу независности Агенциjе, одређивања приоритета, селективног приступа и квалитета њених одлука.
„Корупциjа jе и даље присутна у многим подручjима. Потребна jе снажна политичка воља за ефикасно рjешавање тог питања, као и за снажни одговор кривичног правосуђа на корупциjу на високом нивоу“, каже се у извjештаjу.
Црна Гора jе умjерено спремна у борби против организованог криминала, казали су из ЕК додаjући да jе постигнут одређени напредак у испуњавању прошлогодишњих препорука.
„Броj предмета организованог криминала коjи су истражени и процесуирани наставио jе да расте, а броj предмета о коjима jе пресуђено на судовима готово се утростручио“, констатуjе се у извjештаjу.
Из ЕК су казали да међународна полициjска сарадња наставља да даjе резултате, са до сада незабиљеженим запљенама дроге у иностранству, додаjући да капацитети за рjешавање шверца дувана и прања новца jош увиjек ниjесу на очекиваном нивоу.
„Црна Гора мора да риjеши одређене системске недостатке у систему кривичног правосуђа, укључуjући и начин на коjи се предмети организованог криминала рjешаваjу на судовима“, рекли су из ЕК.
Они су истакли да jе потребно побољшати ефикасност истрага о прекомjерноj употреби силе од стране органа реда и о злочинима из мржње.
„Рањиве групе, укључуjући Роме и Египћане, те особе с инвалидитетом, и даље се суочаваjу с више облика дискриминациjе и потешкоћама у остваривању своjих права у управним и судским поступцима“, рекли су из ЕК.
Они су казали да жене и даље доживљаваjу неjеднакост у учествовању у политичком и jавном животу и приступу запошљавању и економским могућностима.
„Родно засновано насиље и насиље над дjецом и даље су питања коjа озбиљно забрињаваjу. Случаjеви етнички и вjерски мотивисаних напада, злочина из мржње и говора мржње наставили су да се повећаваjу“, навели су из ЕК.
Они су оциjенили да приступ правди, посебно за угрожене групе, тек треба да се побољша.
„Измjене и допуне Закона о слободи вjероисповиjести усвоjене су након ограничених, а не потпуно инклузивних консултациjа с вjерским заjедницама“, рекли су из ЕК.
Црна Гора jе постигла одређени ниво спремности у области слободе изражавања, рекли су из ЕК додаjући да jе држава само дjелимично испунила прошлогодишње препоруке.
Из ЕК су евидентирали помаке у истрази о оружаном нападу на истраживачког новинара из 2018, истичући да преостаjе да се осигура потпун и ефикасан судски одговор на таj случаj и друге важне стариjе предмете.
Они су подсjетили да jе Влада jе основала нову ад хок /ад хоц/ комисиjу за праћење насиља над медиjима, додаjући да се jош ниjе у потпуности или ефикасно позабавила важним препорукама претходне комисиjе.
Из ЕК су истакли да jе потребно додатно ограничити ефекате дезинформациjа, онлаjн узнемиравања и говора мржње, уз старање да те мjере несразмjерно не ограниче слободу изражавања.
У извjештаjу се наводи и да jе, након именовања новог савjета РТЦГ-а и накнадних промjена руководства, jавни сервис jе почео да приказуjе политички разноликиjи садржаj.
Како jе оциjењено, медиjска сцена и даље високо поларизована и „често обиљежена политички пристрасним и неуравнотеженим извjештавањем“.
Из ЕК су казали да постоjи велико учешће страних медиjа из региона, што jе било посебно запажено у изборним периодима, додаjући да су механизми саморегулациjе и даље су слаби.
Црна Гора jе, како су рекли, остала конструктивно посвећена билатералним односима са другим земљама, иако су, с порастом националистичке реторике, билатерални односи са Србиjом били нарушени тензиjама.
„Што се тиче способности Црне Горе да преузме обавезе чланства, у многим областима се одвиjао значаjан посао на усклађивању и припреми за имплементациjу правне тековине ЕУ, иако спориjе него раниjе“, каже се у извjештаjу.
Jачање административних капацитета за примjену правне тековине ЕУ остаjе важан изазов, рекли су из ЕК додаjући да jе хитно потребно да се поново изграде функционалне преговарачке структуре.
