Бивша посланица у Скупштини Црне Горе Снежана Јоница потврдила је порталу Дана да је поднијела кандидатуру за судију Уставног суда, наглашавајући да је свјесна да је скоро апсурдно очекивати да се може обезбиуједити консентус 54 посланика.
- За избор судије Уставног суда потребна је двотрећинска већина у Скупштини Црне Горе. У овом тренутку када је проблем и обезбјеђивање консензуса у оквиру владајуће већине – 41 посланика, скоро је апсурдно очекивати да се може обезбједити консензус 54 посланика и тога сам била потпуно свјесна приликом подношења кандидатуре. Свјесна сам и чињенице да ћу након својег дводеценијског опозиционог ангажмана бити спорна садашњој опозицији конкретно ДПС-у због тога што сам их жестоко критиковала у периоду њиховог вршења власти - каже Јоница у изјави за портал Дана.
Она, међутим, наглашава да је и поред свега одлучила да се кандидује.
- Очекујем подршку само од оних који буду жељели да бирају судије који ће одлучивати независно и самостално, по знању и савјести. Мој тренутни политички ангажман није законска сметња јер закон забрањује изабраним судијама учешће и политичким активностима и јавно испољавање политичких увјерења, али нема никаква ограничења те природе за кандидате. Сматрам да су Уставном суду неопходне хитне и корјените промјене. Неприхватљиво је и неодрживо стање у којем Уставни суд крши закон, а по Уставу је надлежан да штити уставност и законитост у држави - каже бивша посланица.
Она се пита, ако Уставни суд прикрива од Скупштине Црне Горе информацију која може имати далекосежне последице и за Суд и за читаву државу, чему може да се нада обичан грађанин којем је овај суд последња инстанца за заштиту људских права и слобода?
- Чињеница да Уставни суд још увијек није обавјестио Скупштину да ће судији Драгољубу Драшковићу престати мандат по сили закона 1. јануара јасно говори какво је стање у Уставном суду и какви се проблеми тек могу очекивати. Чланом 164 став 1 тачка 1 Закона о раду прописано је да радни однос престаје по сили закона кад запослени наврши 66 година живота и најмање 15 година стажа осигурања, даном достављања коначне одлуке запосленом, док је чланом 2018б накнадно почетак примјене те норме одложен за 1.јануар 2022.године. Имајући у виду да је судија Драгољуб Драшковић 01.10.2021.године напунио 66 година, а да ће 1. јануара отпочети примјена те норме Уставни суд је био дужан да у јулу мјесецу обавјести Скупштину Црне Горе о тој чињеници како би правовремено био расписан оглас и за то мјесто у Уставном суду - истиче Јоница.
Подсјетимо, Уставни суд већ дужи период ради са пет умјесто седам судија, што за последицу има гомилање предмета и недоношење значајног броја одлука због немогућности да се обезбједи прописана већина од четири гласа.
- Када престане мандат судији Драшковићу, Уставни суд ће бити изложен још већем ризику јер ће одлуке моћи да доноси само када су присутни и када се једногласно изјасне свих четворо судија. Међутим у случају да само један судија оде на боловање имаћемо блокаду рада, која нарочито може бити проблематична у предметима за које постоји законска обавеза да се одлучује у кратким роковима као што је то код изборних спорова. Напомињем да ће почев од 5.децембра па све до маја у више од двије трећине црногорских општина бити одржани избори и да се може десити да у том периоду само један судија оде на боловање, на примјер добије корону и да из тих разлога не може да се донесе одлука по некој жалби у изборном спору од чега може зависити проглашење изборних резултата у Подгорици или неком другом граду - каже она.
Јоница подсјећа да 13. октобра 2022.године још једном судији Уставног суда по сили закона престаје мандат. Уколико до тада не буде узвршен избор једног или више судија на већ упражњена мјеста моћи ћемо само да констатујемо да и формално немамо више Уставни суд јер он више неће моћи да доноси одлуке.
- Зато указујем свим посланицима и посланицама на важност хитног избора судија Уставног суда, без обзира на то да ли ће подржати друге кандидате или мене. Без обзира на то колико је тешко остварити консензус и досећи двотрећинску већину, одговорност за последице је сувише велика и мора бити стављена испред било којег облика политичког надгорњавања - закључује Јоница.
