Посланик Демократске Црне Горе Момо Копривица оцијенио је да Мило Ђукановић, као предсједник државе, није имао законску сметњу да локалне изборе у 14 општина закаже све у једном дану, и то 5. јуна, али их је свјесно расцјепкао да би дао алиби за одлагање
Копривица је за "Дан" казао да је одлагањем локалних избора Ђукановић увео Црну Гору у константно ванредно политичко стање.
– Не да није остварен циљ да се избјегне константна политичка изборна кампања, него је проблем само продубљен, тако да ћемо имати најдуже изборне кампање и констатно ванредно политичко стање – рекао је Копривица.
Како је додао, ово није никакав корак на плану обједињавања избора јер је обухваћено свега 14 општина, а није обухваћено 10 општина, односно "имаћемо и даље четири засебна локална изборна процеса одвојена од локалних избора у ових 14 општина".
– Ово није обједињавање, него се ради о одлагању избора због страха од воље грађана. Да је циљ обједињавање, термин избора био би у јуну, а не у октобру. Дакле, ради се о бјежању од грађана. Да се не ради о обједињавању него о одлагању говори и чињеница да ова група избора није припојена некој другој групи избора, па да се врши јединствена кампања – сматра Копривица.
Он је увјерен да одлагање локалних избора за јесен нема никакве везе са туристичком сезоном, зато што би брига о туристичкој сезони налагала да се управо одрже 5. јуна, кад је то било могуће по закону, а избори у октобру на овај начин значе да ће управо туристичка сезона бити покривена изборном кампањом и ограничењима која из ње произилазе.
Како је истакао, одлагање избора није плод договора са опозицијом, већ једнострано наметање које обесмишљава дијалог о изборној реформи, које нема без двије трећине у парламенту.
- По сриједи је опасан преседан, на основу којег свака парламентарна већина која процијени да лоше стоји, може одложити изборе и фактички онемогућити грађане да бирају на изборима - додао је Копривица.
Он указује да овим законом није продужен мандат одборницима, односно скупштинама јединица локалне самоуправе, тако да ће за мјесец дана одборници, односно скупштине општина и Главног града, изгубити не само демократски легитимитет, него и формални легалитет.
– С обзиром на то да током љета већем броју предсједника ових општина истиче мандат, бираће их нелегални одборници, односно нелегалне скупштине, и тако даље мултипликовати нелегитимно и нелегално стање – нагласио је Копривица.
Указао је и да је у закону о одлагању избора дефинисан датумски рок за њихово одржавање, чиме су доведене у питање норме о органу овлашћеном за расписивање избора.
– Овај закон је у колизији са Законом о избору одборника и посланика, што значи да је нарушено уставно начело јединства правног система, јер ће у њему постојати међусобно сукобљене и противречне законске норме, а тиме се урушава правна сигурност и отвара питање шта је важеће правило и на шта се може рачунати, тј. на шта се ко може ослонити. Тако је у члану 5 изборног закона прописано да мандат одборника траје четири године, а на бази ових измјена Закона о локалној самоуправи, може да потраје знатно дуже – казао је Копривица.
Како је истакао, на основу ове правне хајдучије, већ су евидентна различита тумачења од стране општинских изборних комисија, чиме је онемогућена јединствена примјена прописа, што је извор правне несигурности.
– ДИК је 12. маја донио упутство које има скандалозну садржину, у којем се наводи да предузете изборне радње до 9. маја остају на правној снази, а радње спроведене након 9. маја сматрају се неважећим. Дакле, актом од 9. маја поништавају се радње предузете 10. и 11. маја. То је скандалозно ретроактивно дејство, иначе забрањено по Уставу. Имамо ситуацију да нешто што се легално десило и легално произвело правне последице, каснијим актом се поништава. То упутство дакле не дјелује од дана доношења, а то је 12. мај, него дјелује уназад и на односе настале прије његовог доношења. То је скандалозно гажење Устава и последица правног насиља ове већине – указао је Копривица.
По његовој оцјени, ове допуне Закона о локалној самоуправи су, без икакве сумње, у супротности са Уставом и сходно томе Уставни суд је дужан да их стави ван снаге.
– С обзиром на произведени хаос, све и да се стави ван снаге, остале би значајне противправне последице. Наиме, чланом 46 изборног закона прописано је да се изборна листа за избор одборника доставља општинској изборној комисији најраније 20 дана од дана расписивања избора, а најкасније 25 дана прије дана одређеног за њихово одржавање. Када би се ставио ван снаге овај закон, вратили бисмо се на оне јунске датуме одржавања избора и за један број општина је истекао овај рок од 25 дана, чиме би били онемогућени у предаји листа и остваривању права. Дакле, створен је правни хаос, све у циљу бјежања од суда грађана на изборима – закључио је Копривица.
