Јован Рабреновић члан предсједништва Либералне партије огласио се поводом синоћњег обраћања министарке науке, културе и спорта Весне Братић на протесту против иницијативе за смјену Владе одржаном у Подгорици.
- Мене jе срамота драги грађани и грађанке Црне Горе. Срамота и стид. Од како знам за себе знам за ово парче камена и комад неба и волим га више него што ћу икад ишта вољети. Ту сам вазда био своj на своме. Заправо, до вечерас. Не могу да се отмем утиску да сам залутао у неку другу земљу, на неку другу териториjу, у неко друго вриjеме, вриjеме 90их. Ко су ови људи што шире мржњу и што су дошли, осим да нас диjеле? Што дираjу наше, кад ми нећемо њихово, нама jе наш камен добар и ниjе нам небо ниђе плаво ко ође? Ко су ови људи, зашто нас диjеле, питам опет? Може ли неко да ми одговори? - казао је Рабреновић.
Он је истакао да га је срам и стид због тога што у XXИ виjеку jедна интелектуалка може упутити онакве риjечи.
- Значи ли то да jе jедна нациjа или вjера супериорниjа или исправниjа од свих других? Оћемо ли се опет ко у зло доба преброjавати на наше и њихове? Оће ли нас сjутра обиљежити жутом траком jер су наши животи мање вриjедни него њихови? - пита Рабреновић.
Додаје да је поражаваjуће схватити да данас 23. jануара 2022. године некоме смета jедна Драгиња, jедан Дамир, jедан Ервин, jедан Фатмир и jедан Ник.
- И поврх свега да jе то jедна дама, универзитетски професор, коjу jе ова земља обjеручке прихватила и никад jе ни за националну нити вjерску припадност ниjе питала, нити jоj на основу тога судила, jер у нашоj Црноj Гори, оноj коjу памтим то ниjе било битно. Да апсурд буде jош већи, такав интелектуалац jе на челу ресора просвjете, науке, културе и спорта. Чему да се надамо сjутра, како ђецу да образуjемо, ако jе кључна особа задужена за креирање политике образовања и оспособљавања младих нараштаjа уствари острашћени фашиста. Мислио сам да jе фашизам у овом нашем добу немогућ и да jош постоjи само у литератури, коjа служи да никад не заборавимо шта jе изњедрио и колико jе живота уништио и ненадокнадивих губитака створио, али тешка срца признаjем да jе данас присутниjи него икад. Jа људе не волим да диjелим, али кад морам, то jе на добре и на лоше. Друго ме не занима. Ноћас су нас вратили 30 и кусур година уназад и jасно ставили до знања да ми нисмо њихов народ и да нас диjеле по националноj и вjерскоj припадности. Да њих не занимаjу грађани ове државе, коjи нису исте националне и вjерске припадности као креатор овог говора мржње. Са тим говором, на вjечни починак jе отишла Влада Црне Горе и свака илузиjа о екпертизи и професионализму оних коjи су тврдили да су нашу државу ослободили 30. августа 2020. Нек почива у миру, а Бог нек им опрости, можда стварно нису знали шта раде - закључио је Јован Рабреновић из Либералне партије.
