Предсједник Покрета за промјене Небојша Медојевић поручио је америчком изасланику Габријелу Ескобару, да су индентитетска питања важна за демократски и економски просперитет.

Поручио је да је црногорски народ посебан народ, али нема братскијег и ближег себи од српског народа.

 - Питање односа између црногорских Црногораца и црногорских Срба, тј православаца се не може игнорисати - јасан је он.

Његово саопштење преносимо интегрално: 

Габријел Ескобар, замјеник помоћника секретара у Бироу за европска и евроазијска питања Стејт департмента, нам је послао једну веома проблематичну поруку да идентитет није важан.

“Ескобар је навео да се нада да ће политичке партије ставити идентитетска питања по страни и заједно напредовати у конкретним аспектима који су битни за јавност, укључујући борбу против коронавируса, економски раст и борбу против корупције.”

Ова изјава јасно показује пословичну површност политике САД-а према Балкану, што је и један од основних разлога и неуспјеха свих држава Западног Балкана у настојањима да консолидују демократију и успоставе владавину права и ефикасно тржиште.

Да би бивше комунистичке државе постале демократске, правне државе са тржиштем које функционише нормално неопходно је постићи општедруштвени споразум о темељним вриједностима на којима ће почивати ново друштво и око којих ће се постићи максимално могући национални конзензус.

Црна Гора то никад није урадила. Тај, најважнији цивлизацијски искорак из тоталитарног у демократски поредак није направљен. Комунистичка Партија Црне Горе је само промјенила име у ДПС и неискрено и лажно “прихватила” вишетраначки плурализам, јер није било друге могућности. Од краха комунизма и пада Берлинског Зида, црногорски комунисти су брижљиво чували све механизме за очување власти и никада нијесу ни покушали да направе системски отклон од бившег система. 

Није се десило нужно раздвајање државе од партије. И даље је ДПС задржао све монополе власти. Посебно контролу над службама безбједности, тужилаштвом и полицијом, државним медијима, јавним предузећима. 

Нијесу отворени досијеи УДБЕ, није спроведена лустрација, нијесу осуђени комунистички злочини над цивилима и политичким неистомишљеницима, жртве комунистичког терора нијесу рехабилитоване, реституција отете приватне имовине је рађена траљаво и под будним оком ДПС-а, безбједносне службе нијесу деполитизоване. Процес приватизације се претворио у процес преливања друштвене својине у џепове браће Ђукановић и њихових најближих пријатеља, кумова и сарадника. 

Црна Гора је из комунизма изашла као приватна држава браће Ђукановић. Постала је независна од Србије, али зависна од мафије.

Након што је до темеља опљачкао државу Црну Гору, приватизовао институције и разорио морал нације, ДПС је склизнуо у екстремни шовинизам и довео земљу у тешку и опасну нестабилност.

Ђукановић је половину свог народа прогласио државним непријатљима, издајницима, само зато што мисле другачије и што не подржавају политику ДПС-а.

Нешто слично је јуче урадио и предсједника САД успавани Џо Биден који је исте квалификације (иманенте сталијнистичким режимима) упутио Доналду Трампу и Републиканцима. И ако Ескобар нас савјетује да будемо “инклузивни”, његов Предсједник покушава да из политичког живота искључи политичаре које сада подржава већина грађана САД-а. Иде се дотле да се преиспитују све могућности да се Доналду Трампу забрани кандидовање на изборима 2024, јер су свјесни да би глатко побједио.

Питање односа између црногорских Црногораца и црногорских Срба, тј православаца се не може ИГНОРИСАТИ.

То питање се МОРА и МОЖЕ РИЈЕШИТИ. И то поштено, одрживо и праведно. По принципу сва права свима.

Зато се дубоко не слажем са површним анализама гдина Ескобара. Искуство нас учи да је свако прескакање нужних фаза у развоју демократије опасно. Ево, политичке елите које су лојалне Вама, гнорисале су отварање досијеа, лустрацију, осуде комунистичких злочина, рехабилитацију жртава комунистичког терора, ревизију пљачкашких приватизација и мегакорупционашких трансакција Ђукановића, шверц дроге и цигарета, прања пара Бјелосвјетских криминалаца. И шта се десило. Да ли је стање наших јавних финансија боље, производња већа, запосленост већа, извоз већи, дуг мањи..НИЈЕ.

Нешто смо погријешили. Превише смо важних ствари игнорисали. 

Идентитетско питање у Црној Гори је пар еxелланс државно и политичко, историјско и цивилизацијско питање Црне Горе неће постати грађанско, демократско друштво, док се то питање не ријеши. 

Одговорност за решавање тог питања је на политичкој и широј друствених елити. Нажалост, ми такву елиту немамо. Изузев Демократског Фронта, све остале политичке структуре бјеже од решавања овог питања и забијају главу у пијесак очекујући да ће проблем сам од себе да се ријеши или нестане. Али то се не дешава. Игнорисањем проблема, он постаје све већи и опаснији.

Игнорисање идентитеских отворених питања подстиче екстремизме на свим странама.

Албанско питање је отворено. Ниједан представник Албанских националних партија није гласао за Устав. У меморандуму који су потписали са УРОМ и СНП не помиње се територијални интегритет Црне Горе.

Српско питање је отворено. ДПС је својом есктремистичком шовинистичком антисрпском политиком радикализовао значајан број припадника Српског народа у Црној Гори. Покушајима одвајања МЦП од СПЦ, ДПС је јасно наговјестио намјеру да силом промјени традиционални ментални код и духовну вертикалу и елиминише вишевјековно присуство православља. Одвајањем МПЦ од СПЦ отпочео би процес трансформације Црне Горе према “новим вриједностима” које дефинише Глобална дубока држава, а које се заснивају на елиминацији сваке индивидуалности, суверености, права на посебност и сосптвени културни идентитет.

Црногорско питање је отворено. Црногорство не може бити изграђено на игнорисању наше прошлости и дистанцирању од заједничких српских корјена. Нације настају и нестају. Црногорска нација постоји и треба да буде заснована на чврстим темељима наше славне прошлости и борбе за слободу, али и вишевјековне заједничке борбе са браћом Србима за очување националног и вјерског идентитета. Црногорство не може опстати ако је задојено антисрпством. То је стабло без корјена и пут без будућности. Црна Гора је независна и суверена држава, и нема себи ближе и братскије државе од Србије.

Црногорски народ је посебан народ, али нема братскијег и ближег себи од српског народа.

Игнорисањем решавања ових отворених националних питања, дијалогом и поштеним, праведним и одрживим договором, отворићемо врата за бујање екстремизма и ово питање ће се онда решавати насиљем. Трећа опција не постоји. 

Идентитет није важан је почетак опасног низа. Слобода није важна. Држава није важна. Сувереност није важна. Нација није важна. Вјера није важна. Историја није важна. Традиција није важна. Породица није важна. Пол није важан. Приватност није важна. Човјек није важан.

Вазан је само профит, марже, камате, провизије, кредити, акције, обвезнице, берзе, кобасице, полутке..

Образ, душа, памет, част, љубав, достојанство, патриотизам, хуманост, племененитост , људскост, емпатија, солидарност су само рецидиви прошлости. 

И на крају, гдине Ескобар, цијеним да је важно поновити следеће:

Без општедруштвеног договора о решавању идентитеских питања нема минимума међусобног повјерења. Без повјерења нема слободних избора. Без слободних избора нема демократије. Без демократије нема правне државе. А без правне државе нема ефикасне тржишне економије.  Дакле, без поштеног, праведног и одрживог решења идентитеских питања нема економског просперитета и стабилности Црне Горе.