Митрић / Фото: Дан, Архива
18/05/2022 u 17:13 h
Sanja PrelevićSanja Prelević
Preuzmite našu aplikaciju
Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
StoryEditor

Митрић: Изјашњење о одлагању избора у домену немогућег

Уколико буде фалио глас само једног судије, нема валидне одлуке Уставног суда и у том случају се примјењује оно што је одлучио предсједник о одлагању локалних избора, објаснио је Митрић

Минималне су шансе да крњи Уставни суд донесе одлуку о иницијативи за оцјену уставности измјена Закона о локалној самоуправи (ЗЛС) које се тичу одлагања локалних избора, сматра бивши предсједник тог суда Благота Митрић.

Пред Уставним судом сада су иницијативе посланичког клуба Демократског фронта и НВО Центар за демократску транзицију које оспоравају уставност измјене закона.

Митрић сматра да је доношење одлуке од стране Уставног суда у овим околностима у домену немогућег.

– Крњи Уставни суд који сада функционише са четири члана може да донесе одлуку о тој иницијативи само ако сви буду једногласни, што је мало вјероватно – рекао је Митрић за "Дан".

Уставни суд Црне Горе, по Уставу, чини седам чланова, четири члана чине потребну већину за доношење валидне одлуке, тако да би за доношење одлуке о поднесеној иницијативи било потребно да садашња четири члана буду сагласна у односу на одлуку пресједника Мила Ђукановића да локалне изборе у дванаест општина одложи за 23. октобар.

ЦДТ је у иницијативи позвао Уставни суд да у хитном року покрене одговарајуће процедуре и што брже се изјасни о томе да ли је Ђукановићева одлука о одлагању избора уставна и да ли је прекршен Закон о избору одборника и посланика.

– Пошто Уставни суд одлучује већином, потребно је да за сваку одлуку буду једногласни јер је дефинисано да се одлуке доносе натполовичном већином од укупног броја чланова, дакле уз подршку четири члана, колико их тај суд тренутно има. Једино када је у питању уставна жалба онда се формира комисија од три члана и онда је довољна већина од два гласа, односно подршка двоје судија – објаснио је Митрић.

Уставне жалбе подносе грађани када процијене да су угрожена нека њихова Уставом гарантована права, док иницијативе за оцјену уставности закона или неког општег правног акта подносе органи, партије, НВО или неки други субјекти и о томе Уставни суд одлучује на пленуму који чини седам чланова, тако да је за валидну одлуку потребна већина од четворо судија.

– Уколико буде фалио глас само једног судије, нема валидне одлуке Уставног суда и у том случају се примјењује оно што је одлучио предсједник о одлагању локалних избора – објаснио је Митрић.

ДФ је у предлогу затражио да се он приоритетно разматра на Уставном суду. "Вијести" су тражиле одговор од Уставног суда да ли ће то бити учињено, али је он изостао.

С обзиром да је у питању изборни процес, у предмету би требало да се хитно поступа.

У предлогу ДФ-а се наводи да би се останком на снази оваквог закона, створио опасан и противуставан преседан да се изборни систем може произвољно мијењати одлукама Скупштине, и то док трају раније заказане изборне радње.

– Тако би се, на примјер, могло догодити да законодавац у септембру одлучи да помјери рок за одржавање локалних избора најкасније за март 2023. године. С обзиром на наводе овог предлога, јасно је да су испуњени процесни услови да се овај предмет приоритетно разматра на Уставном суду – пише у саопштењу ДФ-а.

У образложењу иницијативе је оцијењено да је пропис неуставан и противан потврђеним међународним уговорима.

– Управо због функционисања Уставног суда у крњем саставу, јер суд тренутно функционише са само четири члана, сматрам да је доношење одлуке у домену немогућег – казао је Митрић и додао да не постоји законски рок у којем би тај суд морао да се изјасни о иницијативама ЦДТ-а и ДФ-а.

Како је истакао, други проблем Уставног суда је то што су његови чланови подијељени, баш као што је Црна Гора подијељена и политички и национално, тако да су велике шансе да не буду сагласни о одлагању локалних избора.

ЦДТ сматра да измјене ЗЛС нису усклађене са другим законима у правном систему Црне Горе.

– Нарочито је важна неусклађеност са Законом о избору одборника и посланика (ЗИОП), који представља закон више правне снаге.Ове промјене су, поред неусклађености са законима, у супротности и са чланом 91 Устава Црне Горе којим се регулише хијерархија правних аката, односно прецизира се који се акти усвајају квалификованим већинама – навела је Биљана Паповић, замјеница извршног директора ЦДТ-а.

Pratite nas na
Pridružite nam se na viber community
Pratite nas
i na telegram kanalu
Pratite nas
i na WhatsUp kanalu
24. novembar 2024 16:18