Када је Скупштина Црне Горе прије 15-ак дана, тачније 29. децембра 2021. године, гласовима власти и опозициjе усвојила закључке интерпелациjа за разрјешење три министра у Влади Здравка Кривокапића, и то Весне Братић, министарке просвjете, науке, културе и спорта, Ђорђа Радуловића, министра вањских послова, и Александра Стиjовића, министра пољопривреде, шумарства и водопривреде, многи су очекивали да ће они бити и разријешени, али се то није десило. Министри настављају уредно са радом, јер, како за "Дан" појашњава професор права и бивши предсједник Уставног суда Благота Митрић, премијер је искористио правне празнине у Уставу, прописане у члану 108, односно 105, који третирају питање интерпелације, односно питање оставке и разрјешења. Митрић такође истиче да и послије такве премијерове одлуке да не жели да изврши закључке Скупштине и предложи разрјешење три министра, да је опет Скупштина на потезу и да једино она може да потенцира даље та питања и упозори премијера да поступи по гласовима, односно жељи већине посланика.

– Према члану 108 Устава Црне Горе, прописан је институт интерпелације, којим се претресају разна питања из домена рада Владе. Предлог за интерпелацију може поднијети најмање 27 посланика и то у писаном облику и мора бити образложена. То се шаље Влади, која је дужна да на интерпелацију одговори у року од 30 дана од дана пријема. По мом личном суду, тај институт је потпуно овлаш ријешен. Та одредба је пуна правних празнина, јер, није ријешено питање ко разматра интерпелацију кад подносиоци добију одговор од Владе, ко је усваја и какве су последице интерпелације. Такође, није ријешено ни шта може бити предмет интерпелације, јер у првом ставу члана 108 Устава стоји претресање одређених питања о раду Владе – то је тако опште постављена норма да скоро ништа не значи. По пракси се у склопу тога подразумијева и да се може претресати и рад појединих министара, као што је био случај и са ова три министра – Стијовићем, Братићком и Радуловићем – каже Митрић.

Он подсјећа да је Скуштина та питања разматрала и апсолутном већином усвојила све три интерпелације.

– Лично мислим да је премијер искористио овакву једну ситуацију, јер је питање интерпелације уставно-правно недоречено. И онда он сад користи своја олашћења из члана 105 Устава "Оставка и разрјешење", чији први став каже да Влада и чланови Владе могу поднијети оставку, док се у другом ставу наводи да се оставка предсједника Владе сматра оставком цијеле Владе, а трећи члан (који премијер и користи) гласи да предсједник Владе може предложити Скупштини да разријеши члана Владе. Значи, није у обавези, па тако ја, језичким, логичким, систематским и циљним тумачењем долазим до закључка да то што су та три питања разматрана на Скупштин, заправо и није коначна одлука Скупштине. Три министра нису разријешена већ, као и до сада, настављају са радом. Премијер је на закључке Скупштине јавно рекао да неће разријешити ниједног министра – каже Митрић.

Он подсјећа и да кад је била халабука око министра правде Владимира Лепосавића, средином јуна прошле године, премијер је написао предлог за његово разрјешење и то је изгласано у Скупштини. Наводи и да је у том случају Кривокапић искористио правне празнине у члану 108 Устава који третира интерпелацију, па поступио по члану 105 став 3 и све је то тако прошло.

– И сад би се са правом могле упутити критике премијеру зашто скоро седам мјесеци не предлаже Скупштини новог министра правде, шта чека. Јер је онда то разријешење било без ефекта, осим да га се отараси или додвори некоме... Ако га је разријешио, он је морао у року од 30, а најдаље 60 дана да предложи новог министра. Јер, Министарство правде је фабрика закона,и то је једно од најважнијих министарстава, ако не и најважније. Зато тврдим да је лијек за ову ситуацију на Скупштини. Једино њој, односно већини која је гласала за три интерпелације, преостаје да упозори предсједника Владе да учини двије ствари – прво да предложи избор новог министра правде, и друго да предложи разрјешење ова три министра јер су за то и посланици гласали. То је једини правни лијек. Значи, опет је на потезу Скупштина. Нема ко други. То се у праву зове пинг-понг. Јер, не може Уставни суд, он ту ништа не може да уради, јер он не даје мишљење и не наређује, већ утврђује уставност.... – тврди Митрић.

То је, како каже, нека врста опомене од стране Скупштине.

– Не може ни премијер довијека тако – закључује Митрић.