ДИК донио спорне одлуке о гласању

Одлагање локалних избора само због ванредних околности

Ванредне околности у неким случаjевима могу бити разлог за одлагање избора, али измjене закона ниjесу ванредна околност, каже Радуловић за "Дан"

Предсједник државе Мило Ђукановић је почетком седмице расписао за 5. децембар изборе у три црногорске општине, и то на Цетињу, у Мојковцу и Петњици. И док у Скупштини сматрају да ће та одлука морати да се промијени уколико ускоро буде усвојен предлог закона о допуни закона о локалној самоуправи, којим је предвиђено да се избори планирани крајем ове и почетком наредне године одрже истог дана кад и избори у Подгорици, у мају наредне године, правници сматрају да Ђукановић није дужан да мијења своју одлуку, јер не постоји правни основ за то.

Међутим, како су за наш лист саопштили из Скупштине, уколико би се закон усвојио, Ђукановић би био дужан да одлуку о расписивању избора у три општине за 5. децембар, као нижи правни акт, промијени и усклади са важећим законом.

Адвокат Веселин Радуловић је за "Дан" казао да ванредне околности у неким случаjевима могу бити разлог за одлагање избора, али да измjене закона ниjесу ванредна околност, те да не види правни основ по ком би предсједник Црне Горе одложио изборе заказане за 5. децембар.

– Било би jако спорно изборна правила у било ком диjелу, укључуjући и вриjеме одржавања избора, миjењати након што су избори расписани. Ванредне околности у неким случаjевима могу бити разлог за одлагање избора, али измjене закона ниjесу ванредна околност и разлог за то – jер би се на таj начин успоставила пракса да свака будућа парламентарна већина може измjеном закона скраћивати мандат или миjењати вриjеме када се избори мораjу одржати у локалноj самоуправи – ако jоj локална власт ниjе по вољи и ако jе то у њиховом политичком интересу. Не видим основ по коме би предсjедник морао или могао одложити изборе коjе jе већ расписао само зато што jе накнадно измиjењен закон. На жалост, и у овом случаjу имамо примјер да се првенство полази од уских политичких интереса и да ни jедноj страни ниjе битан jавни интерес. У краjњем ће то свакако бити на штету jавног интереса и на штету грађана, без обзира коjа од политичких страна или опциjа спроведе рjешење за коjе се залаже – казао је Радуловић.

Затражили да се гласа у мају

Предлог допуна закона о локалној самоуправи, који је иницирао предсједник Скупштине Алекса Бечић, предвиђа да се мандат локалноj власти у општинама Моjковац, Петњица, Цетиње, Улцињ и Беране продужи до маја наредне године, када би се одржали избори у 17 општина, укључујући Подгорицу. Евентуално и у Тузима, ако би тамошњи локални парламент себи скратио мандат, обзиром да локалноj скупштини у Тузима мандат истиче 2023. године

Иначе, МУП је саопштио прије неколико дана да право гласа на локалним изборима на Цетињу има 13.675 грађана, у Моjковцу 6.765, а у Петњици 6.241 бирач.

Чини се, како је закључио адвокат Радуловић, да је власт наслиједила праксу злоупотребе законодвне активности претходне власти и да је чак унаприједила, што свакако неће допринијети демократизацији друштва и успостављању владавине права у пуном смислу.

Уставност кључно питање

Правно посматрано, наводи Шоћ, Ђукановић се кретао у границима својих надлежности и вјероватно рокова који су прописани законом када се ради о датуму расписивања избора.

– И не видим да би усвајање тог закона о локалној самоуправи ту нешто могло да промијени, осим ако се у прелазним одредбама не наведе да те значи ретроактивну примјену. Али би и у том случају морали да предвиде и уставност и модел како и зашто да продуже мандат појединим скупштинама општина. Кад је скраћивање мандата у питању, ту се мора доћи до договора и већине, и све је у реду јер Устав то познаје. За продужење мандата нијесам сигуран да иде тако – казао је Шоћ.

Како наводи, све и да се избори одрже у једном дану, то не значи да за неколико мјесеци у некој од тих општина неће "пући" власт, па би се онда морало ићи у пријевремене изборе, и тако даље.

– Значи, локална самоуправа, па и државна, увијек је подложна тим политичким процесима који могу да доведу до пада одређене владе и потребе за расписивањем нових избора. За скраћивање, односно продужење мандата би ипак требало да постоји политички консензус – закључује Шоћ.

Међутим, адвокат и бивши министар правде Драган Шоћ наводи за "Дан" да Устав познаје продуживање мандата само у одређеним условима. Каже и да Ђукановић није дужан да промијени одлуку о расписивању избора за 5. децембар, осим ако закон не важи ретроактивно.

– То је једна ствар. Друга ствар је да је Уставом дефинисан мандат. Мандат се може скратити, али се може продужити само у одређеним условима – у случају ратног стања, итд. Према томе, у конкретном случају не видим правну сметњу за оно што је урадио Ђукановић као предсједник државе. Једино ако они донесу то да закон важи ретроактивно, али опет не видим смисао ни тога – каже Шоћ.