Влада је донијела Одлуку о одређивању министарстава која могу имати државне секретаре, према којој пет Владиних ресора може имати по три државна секретара.
Из Владе су навели да је измјеном Закона о државној управи прописано да министарства могу имати највише три државна секретара.
- Одлуком се отвара могућност да пет министарстава могу имати по једног државног секретара, осам по два, док пет ресора може имати по три државна секретара које именује Влада, на предлог министра, каже се у саопштењу.
У складу са тим, како су рекли из Владе, у систему државне управе сада може бити укупно 36 државних секретара.
Влада је, на сједници којом је предсједавао премијер Дритан Абазовић, усвојила информацију о припреми предлога закона о Влади.
У Информацији се истиче да би се доношењем тог закона системски уредила сва питања значајна за организацију и функционисање Владе, што би био основ и свакој будућој извршној власти да, у складу са најбољим праксама и принципима доброг управљања, врши функцију.
Како је саопштено, законом би се извршила кодификација прописа из области државне управе и смањио број прописа који уређују одређена, међусобно повезана питања.
То би, како се наводи, олакшало рад самој Влади, државним органима, али и грађанима и медијима који би једноставније и ефикасније остваривали комуникацију.
- Прецизно би се уредио однос између Скупштине и Владе, док би посебне одредбе закона биле посвећене потреби уређивања овлашћења Владе и члана Владе од престанка мандата до избора нове, на шта указују и претходна искуства рада влада у техничком мандату, с обзиром на то да не смије постојати правни вакум од престанка мандата старе до избора нове Владе, каже се у саопштењу.
Из Владе су рекли да је задужен потпредсједник за политички систем, унутрашњу и вањску политику да, у сарадњи са министром јавне управе, до 10. јуна донесе рјешење о формирању радног тјела које ће бити задужено за припрему Нацрта закона о Влади.
- Закључцима су дефинисане и обавезе Министарства јавне управе да до краја јуна Влади на упознавање достави Нацрт закона, и да након тога спроведе јавну распаву и припреми извјештај са јавне расправе, као и да Предлог закона достави Влади на утврђивање најкасније до 15. октобра ове године, каже се у саопштењу.
Влада је усвојила Информацију о набавци возила за потребе Министарства унутрашњих послова (МУП) са предлогом за преусмјерење средстава.
У информацији се истиче да се ради о поступку набавке 130 половних возила за потребе МУП-а путем финансијског лизинга.
„Са обавезом повраћаја предмета лизинга даваоцу лизинга након исплате свих рата лизинг накнаде на период од 12 мјесеци, без претходног објављивања позива за надметање због изузетне хитности, проузроковане догађајем који наручилац није могао да предвиди, сходно Закону о јавним набавкама, наводи се у саопштењу.
Указано је да је тај корак изнуђен чињеницом да су, због разлога које Министарство није могло да предвиди, нити да на њих утиче, пролонгирани рокови за јавну набавку 139 нових возила у отвореном поступку који је у току, па је испорука нових возила планирана тек за крај ове године.
- Како би се обезбиједила функционалност у раду полицијских службеника у периоду од истека важећег уговора - од 23. јуна ове године па до набавке нових возила, Влада је одобрила да се за ту потребу издвоји 860 хиљада еура, каже се у саопштењу.
Из Владе су рекли да је посебно наглашено да се не смије дозволити да МУП у сусрет туристичкој сезони остане без патролних возила, чиме би се знатно отежао рад полиције, а самим тим и очување јавног реда и мира у држави.
Влада је донијела Одлуку о образовању и саставу Комисије за процјену штета од елементарних непогода на челу са министром без портфеља Зораном Миљанићем.
У дискусији је наглашено да су промјене у организацији државне управе узроковале неопходност образовања Комисије у новом сазиву како би се стекли услови за реаговање у ситуацијама када грађани претрпе штету.
- Задатак Комисије је да, на основу извјештаја општинских комисија за процјену штета на територији Црне Горе, процјене других релевантних институција и појединачних захтјева, утврди одговарајућу накнаду за штету и предузме друге активности у циљу санације посљедица, каже се у саопштењу.
Усвојена је информација о закључивању техничког споразума између Министарства одбране и надлежних ресора Словеније, Аустрије, Белгије, Канаде, Хрватске, Чешке, Данске, Естоније, Француске, Финске, Њемачке, Грчке, Мађарске, Италије, Ирске, Летоније, Литваније, Сјеверне Македоније, Холандије, Пољске, Румуније, Словачке, Шпаније, Швајцарске и Уједињеног Краљевства у погледу спровођења и пружања подршке државе домаћина током вјежбе „Јадрански удар 22“.
„У циљу јачања и интензивирања мултинационалне сарадње у области ваздухопловства, а нарочито способности Контролног центара здружених напада, припадници Војске Црне Горе (ВЦГ) ће учествовати на тој вјежби која ће се извести од 23. маја до 5. јуна, у Церкљу, у Словенији“, каже се у саопштену.
Наводи се да на основу Одлуке Савјета за одбрану и безбједност, ВЦГ учествује на вјежби са 13 припадника, уз ангажовање хеликоптера БЕЛЛ 412 и БЕЛЛ 505.
