Уколико Црна Гора у наредних двије и по, до три године ријеши проблеме који се односе на организовани криминал и корупцију, постоји реална шанса да до 2025. године постане чланица Европске уније (ЕУ), оцијенили су саговорници "Дана". Како наводе, на том путу допринос морају дати сви заједно и то дјелима.
Посланик Демократске Црне Горе и члан Одбора за европске интеграције Данило Шарановић истиче да директни тонови који се могу чути са највиших адреса европске администрације јасно говоре да је политика проширења Европске уније жива, а посебно ако говоримо о нашој земљи.
– У стратешким документима ЕУ, 2025. година се наглашава као важна година за Западни Балкан, а за Црну Гору, као земљу која је отворила сва преговарачка поглавља, знамо шта ово значи – реалну шансу да 2025. године постанемо пуноправна чланица Европске уније. Такви закључци се јасно изводе и из односа европских званичника према предсједницима Скупштине и Владе исказујући им јасну и недвосмислену подршку – каже Шарановић.
Истиче и да је значајна и недавно најављена спремност Чешке да током њеног предсједавања Савјетом ЕУ, у другој половини наредне године, отвори дијалог међу чланицама ЕУ о доношењу одлуке да се 2025. година одреди као термин када ће бити озваничено чланство Црне Горе у Унији.
– На нашем путу ка 2025. години, на унутрашњем плану су посебно значајна два броја – 23 и 24. Ова два поглавља чине приоритет на путу потребних унутрашњих реформи како би Црна Гора учинила све што је њен дио претприступних обавеза. Процес усаглашавања домаћег законодавства са правном тековином ЕУ има потребну динамику, али реформе морају бити снажније, видљивије и конкретније – каже Шарановић.
Ове године, европски комесар Оливер Вархељи представио је 17. марта у Бриселу земљама чланицама документ о новој методологији за вођење приступних преговора, чији је основни принцип да без испуњавања услова за владавину права нема даљег пута ка ЕУ. Kако се наводи у том документу, ниједно ново поглавље се неће моћи затворити прије него што се испуне сва прелазна мјерила која се тичу владавине права.
Посланик Демократског фронта (ДФ) и чланица Одбора за европске интеграције Маја Вукићевић истиче да се све чешће 2025. година помиње као година када би наша земља могла постати чланица Европске уније, али да је на нама да урадимо све да би ријешили проблеме.
– Криминал и корупцију на првом мјесту и то не само због испуњења услова за улазак у ЕУ, већ зато што је то потреба грађана Црне Горе, да живе у уређеном друштву. Сами преговори трају дуго. Чињеница је да су сва поглавља отворена, али је исто тако чињеница да се за вријеме прошле администрације стагнирало у једном дужем временском периоду, па смо у октобру 2020. године по средњој оцјени били на нивоу из 2016. године. Морамо спровести потребне реформе како би Црна Гора постала уређена правна држава, па ће самим тим и наш улазак у Европску унију бити извјеснији, али је тешко предвидјети да ли ће то бити баш 2025. година. Чињеница је да и сама Европска унија пролази кроз кризу, па тако видимо све чешћа неслагања унутар саме Уније међу земљама чланицама – истакла је Вукићевић.
Помак у проширењу ЕУ на Западни Балкан први је од три спољнополитичка приоритета Чешке током предсједавања од јула до краја 2022. године. Недавно је и чешки министар спољних послова Јакуб Кулханек најавио да ће приоритет чешког предсједавања Европском унијом, у другој половини наредне године, бити Западни Балкан уз циљ да Црна Гора и Србија добију датум када ће постати чланице Европске уније.
– Сматрао бих да је успјех када бисмо успјели да објавимо датум када би Црна Гора и Србија могле да уђу у ЕУ – казао је тада Кулханек у интервјуу чешкој новинској агенцији ЧТК.
Већ је именован шеф Радне групе за поглавље 23, Правосуђе и темељна права. Одржана је и конститутивна сједница те радне групе. Остало је још да се именује и шеф Радне групе за поглавље 24, Правда, слобода и безбједност, како би се ствари коначно покренуле у правцу бржег испуњавања мјерила за та два кључна поглавља.
